Режим Мила Ђукановића добио је улогу од неправедног центра свјетске моћи да промијени идентитет Срба у Црној Гори (језик, писмо, вјероисповијест; И тај процес започет је прије Ђукановића).  И све оно што се за тај идентитет везује буде уништено или му се насилно промијени име и функција. У том смислу служи и Закон о слободи вјероисповијести. Та улога проширена је и потискивањем „малигног“ утицаја Русије из Црне Горе. Она је садржана у покушају тог неправедног центра моћи да Русију не само изолује, већ да остатак свијета окрене против ње. Јер Русија има снагу и жељу да се стави на чело оне стране која може да се супротстави том неправедном глобалистичком центру моћи и на тај начин одбрани слободу свих оних који чине ту страну. Режим Мила Ђукановића је један дио улоге остварио тако што је Црну Гору увео у НАТО, средство у рукама споменутог центра моћи преко кога се кажњавају непослушни народи и смјењују легални и легитимни предсједници, као и дисциплинују други. Били смо свједоци агресије НАТО 1995. на Републику Српску Крајину и Републику Српску, и на Србију 1999, као и на друге државе и народе. Варају се они који мисле да њима Црна Гора и Срби нису у фокусу интересовања, јер та неправедна сила не да неће слободне државе и народе, већ они неће ни једног слободног човјека као појединца који би давао свијетли примјер.

 

Основни циљеви неправедног глобалистичког центра свјетске моћи јесу разбијање великих народа, промјена суштинског идентитета, заборавити основне религије, државе учинити својим фирмама, а предсједнике држава својим именованим директорима тих фирми. Уништити човјека као Божију творевину и створити свог сатанског човјека. прелазна фаза – подстицање гордости код људи који не би могли саборно дјеловати, већ напротив, политиком завади па владај, изазивали би сукобе... стварали безличне појединце и ситуацију у којој би контролисали цијело богатство човјечанства...

 

Велики народ је прије свега онај који има историјску улогу до свршетка свијета, без обзира на његову бројност. Та историјска улога посљедица је генетске структуре доминантних појединаца и саме снаге народа, тако да се та улога прима као што појединац прима свој животни крст. Из те историјске улоге произилази и основни идентитет: језик, писмо, вјера, култура, па и политика. 

 

Неправедни центар свјетске моћи свој утицај испреплиће у правцу остваривања наведених циљева са огромним криминалом, пљачком, насиљем и незајазљивошћу сатанистичких размјера. 

 

С  обзиром да је идентитет једног народа важнији од државе, поготово оне која није у стању да га заштити, онда српски политичари и Срби у Црној Гори требају организовано позвати у помоћ Србију и Републику Српску. А оне као државе српског народа да се позиву одазову на начин да режиму Мила Ђукановића упуте оштру и моћну пријетњу због које ће Мило Ђукановић и његов режим промијенити дискриминирајућу политику према Србима у Црној Гори. Таква озбиљна пријетња остварила би циљ и не би изазвала непотребне жртве и дестабилизацију, као што може изазвати наставак Ђукановићеве политике, без пријетње од стране Србије и Српске.

 

Уколико би Ђукановић упутио позив за помоћ неправедном глобалистичком центру моћи, за очекивати је да Русија, испуњавајући садашњу улогу, том центру моћи упути стварну и моћну пријетњу. Тако би се стварном и моћном пријетњом избјегао свјетски рат, и показало да стварна пријетња има боље и хуманије дејство од извршења...

 

Наведени могући развој догађаја реалнији је ако послије избора у Црној Гори Ђукановић буде одлучивао о власти.

 

Уколико Ђукановић буде наставио да влада, под притиском неправедног цнтра, сваки нормални колективитет ће се нападати и покушати учинити девијантним.

 

Зато, посебно Бошњаци, Муслимани у Црној Гори, требали би да са Србима пронађу минимум заједничке снаге, како би се лакше одбранили од покушаја уништавања основних религија и традиционалних вриједности и спријечили могућност наставка Ђукановићеве погубне политике. 

 

У свему томе, у одбрани идентитета, посебно и веома важну улогу има Српска православна црква, за коју не постоје границе.