Дјецу нашу дајемо ономе који их мрзи

25.06.2020. год.

Поштујем сваког човјека, па и оног који припада LGBТ популацији. Највероватније са некима од њих се и дружим, али они никада не покушавају да промовишу и подстичу такву врсту сексуалне орјенатције. Они који у јавности покушавају, било безазлено и наивно или лукаво и насилно, представити ненормално за нормално, морају очекивати јавну реакцију, тим прије што и врлински људи своје подвиге скромно и тихо носе...

Када сам видио фотографије које је професор и амбасадор БиХ у Швајцарској Боро Бронза поставио на друштвене мреже, а онда су их почели и јавно дијелити, нисам могао а да не реагујем, јер на фотографији је он, професор и амбасадор и његов малољетни син на „паради поноса“. Професор и амбасадор се на фотографији загонетно смјешка, док је његов син од 5-6 година окренуо главу и гледа у особу која је скоро гола. Има кожне гаће и рукавице, женске сандале и плаву перику и тешко јој је одредити биолошки пол.

Постављање такве фотографије у јавности и њено дијељење преко друштвених мрежа у мени је изазвало бујицу критичних мисли, противљење и осуду таквог поступка. Моја реакција није само због наивног или лукавог промовисања настраног сексуалног живота, који у суштини одводи на пут смрти а не живота, већ што таква настраност са собом носи другачији систем вриједности, носи свеопшту настраност, таква свеопшта настраност почива на лажи, у којој се душа анестезира. Личност формира на вјештичарењу („ноћ вјештица“), чаробњаштву (Хари Потер), магији, сексуалној перверзији, педерастији. Из такве свеопште настраности долази окрутност, суровост, обмана, пљачка свега и свачега и човјек иде у агресивност, разарање и уништење другог или у равнодушност и самоубиство. У таквој ситуацији не разликује се добро од зла. Не постоји осјећај за мјеру, не постоји савјест, стид, правичност, не воли се свој народ и држава. Дјеца се одгајају тако да сами себи чине зло, а да она тога нису ни свјесна. Суштински речено, дјецу препуштамо, дајемо ђаволу, оном који их највише мрзи.

Није шокантно када центри моћи либералне политичке елите надахнути духовима таме покушавају наметнути такву свеопшту настраност, па чак и кроз законе (истополни бракови, усвајање дјеце од стране истих па чак и содомија, питање је само времена кад ће постати „нормална“ и педофилија), шокантно је када професор и амбасадор државе која његује конзервативне, нормалне и непролазне вриједности, ничим или можда ничим изазван одведе свог 5-6-годишњег сина на промоцију „параде поноса“. Да се зло лакше прихвата и прима код оних који су мање вјерујући или невјерујући показује и примјер професора и амбасадора, који иако је био амбасадор и у Грчкој, никад није отишао у Манастир Хиландар, а изгледа ни на чувени Зејтинлук, да ода почаст палим борцима за слободу. Са тих мјеста на његовом Фејсбук и Твитер профилу није било фотографија. Моја досадашња критика према професору и амбасадору била би пуно оштрија, можда и ружнија, да није прочитана молитва Богу, због које смиренији и с пажњом закључујем – у данашње вријеме степен обмане, лажи и страха је толико велик да постоји опасност да се уђе у рат против човјека, а не против самог зла и његовог творца.

Љубав према дјеци је, прије свега, одговорност, и ми, професоре и амбасадоре, као људи смо на истој стрни. Дјеца не смију одрастати траумирана. Јер сутра неће знати шта раде.

Професоре и амбасадоре, Боро Бронза, да ли смо толико анестезирани и уплашени па не користимо здрав разум и не постављамо себи битна питања, не сјетимо се смрти, наде и утјехе. Не подсјетимо се на нешто велико, на спасоносну истину, на праву вјеру и Божију науку.

Сваки човјек па и људско друштво које уђе у дубљи и већи разврат, лијечиће се и већом муком. На љуту рану иде љута трава.

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш