Вучић „серум“ за српско биће

19.06.2020. год.

Главни Вучићев задатак је чување мира и куповина времена, а то вријеме да се искористи за економски, војни и сваки други напредак. То је постизао стратегијом „затегнутог попуштања“. Није одмах пристајао, затезао је, и прије него што би услиједио „ударац за нокдаун или нокаут“, прихватио би то на шта га приморавају, од Бриселског споразума, па на даље.

Да ли у тој политичкој игри Вучић дјелује издајнички или државнички мудро, одредиће његов завршни чин – одлука о тзв. Косову са звјездицом. Тај завршни чин обојиће и све његове досадашње одлуке и потезе, и завршити „слику“ свјетлости, или таме, прије свега за њега самога.

Странци са Запада нису дали само зелено свјетло, већ су и подстицали људе на криминал у процесу разбијања Југославије. Била је то и велика пљачка. Дубина проблема у вези криминала је толико велика да се може назвати „космичким проблемом“. У таквој ситуацији било би нереално од Вучића очекивати нешто више од тога, да криминалце покуша ставити под контролу. Српски политичари требају имати у виду да свјетски моћници многе предсједнике држава доживљавају као своје „именоване“ директоре, а државе за своје фирме. Када дође вријеме они, свјетски моћници, организују сакупљање добити. Најбољи примјер је Либија и Гадафи. Огроман либијски новац на банкама, злато, нафта – све су покрали. Гадафи није и неће бити једини. Додуше, сценарија могу бити различита. Циљ је исти, пљачка.

Уколико предсједник Вучић буде доведен „до Зида“ пријетњама и уцјенама и потпише на јесен неки споразум, план за тзв. Косово под палицом диригентском САД, онда се легитимитет Вучића за тај чин може оспоравати.

За рјешавање најважнијих и по живот суштинска питања, која задиру и у сам Устав Србије, мора се тражити потпуни и крајњи легитимитет, који искључиво извире из сувереног народа и то плебисцитарним изјашњавањем. Предсједник Србије има непотпун или недовољан легитимитет да сам одлучује о тако важним питањима.

Тешко да се може очекивати, на јесен потписивање споразума „Београда и Приштине“, чак и одређени албански фактор и Аљбин Курти могу то довести у питање. Потписивање таквог споразума ипак се не може искључити. Уколико се то деси и предсједник Вучић актом потписивања споразума фактички призна независно тзв. Косово, тада би за српско биће, тај чин требао да обави функцију „серума“. „Отров“ који би на тај начин био убачен треба да мобилише читаво српско биће.

Српски родољуби требају створити амбијент у којем ће се одњеговати моралан, вриједан, поштен човјек. Амбијент у коме ће бити поштован сваки човјек, а нарочито српски сељак и радник, српски војник и полицајац на којима почива српска држава.

Српски родољуби морају одбранити достојанство српско на начин да буду примјер другима.

Уколико, не дај Боже, дође до потписивања споразума „Београда и Приштине“, тада је неопходно организовати и обавезујући референдум народа који би показао да ли је споразум ваљан или не.

Од исхода таквог референдума зависила би и дужина мандата предсједника Србије. Уколико не би добио подршку народа за споразум на који је ставио свој потпис, за очекивати је да поднесе оставку на функцију предсједника Србије.

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП – Избор је наш