Западне силе већ дуже вријеме дестабилизују и дестабилизоваће Балкан и кроз процесе стварања велике Хрватске и велике Албаније као и кроз проблем који је везан за Кипар. Овом приликом највише ћу се посветити ситуацији везаној за дејтонску БиХ и српско-бошњачке односе који су један од стубова мира на Балкану.  За сваког нормалног Србина и Бошњака, Муслимана, бољи је међусобни мир, него дестабилизација и међусобни рат, који одговара само неким трећим. Балкан је у Европи и има важан геостратешки положај. Због тога и његових природних богатстава за њега су заинтересоване највеће силе свијета. Да би ставиле под контролу народе и њихове власти Западне силе на нашим просторима стварају околности и амбијент међусобног сучељавања, па и сукоба народа на Балкану, и тако не дозвољавају остваривање идеје „Балкан балканским народима“.

Позната је лицемјерна и зла намјера Енглеске да се у Савјету безбиједности УН-а усвоји њихов приједлог резолуције о геноциду у Сребреници. Када такав приједлог резолуције није усвојен, због руског вета, они су наставили да инспиришу и подржавају бошњачке политичаре да се донесе закон о забрани негирања геноцида у Сребреници. Настојање да се Србима наметне квалификација злочиначког народа који је починио геноцид и на њему створио Републику Српску коју треба укинути, значи жељу оних „трећих“  да се између Срба и Бошњака, Православља и Ислама, подигне непремостива препрека у постизању мира. У том смислу очигледно да и иза декларације СДА стоје активности америчке амбасаде. Она је и противдејстонска а и за српски народ је неприхватљиво да се његов живи организам цијепа на начин стварања вјештачких идентитета, као што је покушај са босанским. Такође је неприхватљиво и увођење босанског језика у Српској као и покушај стварања тзв. босанске православне цркве. Процес нестанка српског народа био би олакшан централизацијом БиХ, нестанком Републике Српске и увођењем изборног система гласања „један човјек један глас“, у ситуацији када су Бошњаци најбројнији. Зато БиХ може да преживи само враћањем на изворне принципе Дејтонског споразума у коме је БиХ сложена државна заједница  у чијим заједничким институцијама постоји равноправност сва три народа, Бошњака, Срба и Хрвата, док је Бошњачко-хрватска федерација, политички ентитет Бошњака и Хрвата, а Република Српска политички ентитет српског народа. Одлука Уставног суда БиХ о конститутивности сва три народа у оба ентитета правно је проблематична, извор је проблема и других штетних одлука, а у својој суштини разара темеље Анекса IV Дејтонског споразума.  Тројица страних судија у Уставном суду БиХ су огроман проблем, јер могу пресудно утицати на доношење и неких погубних одлука чију реализацију би могли да изврше ЕУФОР и НАТО, што би могло да дестабилизује читав Балкан.

Да би се постигао квалитетан мир и свеопшти напредак на нашим просторима, потребно је доћи до историјски важног споразума Срба и Бошњака, који би дефинисао суштинске интересе обе стране и начине њиховог остваривања. Навешћу само нека размишљања која би подстакла жељу да се уложи труд како би се дошло до тог историјског споразума Срба и Бошњака. Јесу ли Срби и Бошњаци спремни да прихвате родоскрнављење (инцест),  педерастију, педофилију и друге ненормалности, које ће се, колико сутра законима наметнути као нормални?  Ми имамо сличан систем вриједности који се темељи на здравој породици а која је угрожена лажним вриједностима Запада. Те западне вриједности најбоље се могу обојити њиховим порукама: „Завади па владај“, „Циљ оправдава средство“, „Човјек је човјеку вук“.

И Србима и Бошњацима потребна је помоћ, али не од Запада и НАТО-а, јер нам они намећу друге вриједности, ускраћују слободу, тако да наш улазак у НАТО био би пут нестанка наших идентитета. Нама је потребна помоћ оне велике силе која нема намјеру да нам отима природна богатсва, територије, слободу, да нам мијења идентитет. И управо такву помоћ можемо добити од Русије од које Србима не пријети никаква опасност, напротив. Бошњаци такву помоћ би могли добити од Турске, а да српски интерес при томе није угрожен, уколико Турска успије да се одупре Западу и НАТО-у и старим својим отоманским циљевима. Уколико се бошњачки политичари не потруде у постизању историјског српско-бошњачког договора, то ће значити да их Запад приморава на сукобе и пропаст на овим просторима.

Само ћу споменути проблем миграната који могу бити реметиралчки фактор на нашим просторима, у једном процесу све већег одласка способног и квалификованог српског становништва и све већим доласком миграната који могу имати радикалне идеологије.

И у економском смислу, велике силе преко међународних организација намећу правила и законе које уништавају националне привреде и стварају најповољнији пословни амбијент за своје мултинационалне корпорације. Један од најгорих примјера за то јесте то што смо натјерани да укинемо царине, као средство заштите националне привреде. А када долази до међусобног обрачуна најмоћнијих, они посежу за тим средством заштите. Чак ће немилосрдно и лицемјерно ићи и даље преко наметања еколошких закона на свјетском нивоу, чији главни циљ није заштита природе,  него уништавање индустрије мање развијених држава због застарјелих технологија, остварујући тако за себе прави монопол. И зато би било важно обновити суверенитет у економском смислу, заштитити (увођењем царина – реципроцитет) и подстаћи домаћу производњу.

Одупријети се законима који озакоњују накарадност, одупријети се лукавим активностима  које разарају државу, народ и економију, али и одупријети се унутрашњим проблемима, завишћу и отимања туђег, најбоље се може тако што би се одњеговао добар и вриједан човјек који ће вољети своје а поштовати туђе а који ће развијати савјест која представља вишесмјерни однос човјека према другима, према друштву али и према Богу. А онда таква савјест утиче на одлуке и активности човјека као праведника.


Говор Данета Чанковића,  предсједника СНП – Избор је наш, на скупу „Визија стабилног Балкана“, одржаног у Бања Луци, 9.10.2019, у организацији Удружења ветерана служби безбиједности Републике Српске.

---