Можда је превелика тајна зашто се тако снажно напада српски народ и  то лажима, неправдом и свакојаким оружјем. Али није тајна, да управо када се окоми велико зло, српски народ изнесе велики подвиг и жртву која није без смисла, због тога му се свјетски великани често, прикривено диве. Могуће да је све тако зато што најбољи подвизи и одговори на најтеже ситуације не долазе из ума, рација, већ из срца, љубави и истинске вјере.

Лицемјерна и преварантска политика се често води према Србима из Сарајева, и то инспирисана са Запада. Зато је врло опасна иницијатива и захтјев Савјета министара БиХ и члана Предсједништва БиХ, Жељка Комшића, да се између Српске (БиХ) и Србије постави било каква војска (оружане снаге БиХ) или снаге међународне агенције (ФРОНТЕКС) за контролу државних граница, без обзира на покушај оправдања тог чина, а у вези мигрантске кризе. На тај начин, довођења војске, могло би се покушати спријечити било каква помоћ из Србије у случају да у Српској и БиХ дође до ограничене интервенције ЕУФОР-а – НАТО-а, како би се на брзину припремио долазак ненародног режима, који би БиХ (и Републику Српску) увукао у НАТО, што би био својеврстан процес нестанка Српске а са њом и српског народа на овом простору.

Да ситуација може кренути у том правцу потврђује  и изјава Стипе Месића коју је дао јуче на Косову а поводом двадесет година НАТО интервенције  „... Говорим овдје на Косову на којем је спријечен масовни злочин, у многоме захваљујући међународној заједници, НАТО савезу и распоређивању НАТО-ових постројби на територији Косова. Због тога са овог мјеста позивам међународну заједницу и водеће државе међународне заједнице да помогну Босни и Херцеговини, јер пут Косова и држава регије је у евроатлантским интеграцијама.“

Из свих горе наведених разлога српски политичари требали би да подрже одлучан став предсједавајућег БиХ Милорада Додика да не дозволи долазак било какве војске између Српске (БиХ) и Србије.

Одлуке које буде доносио предсједник СНСД-а Милорад Додик и његове активности које нису усмјерене само на одбрану Републике Српске, већ и на рјешавање српског националног питања на Балкану, могу га одвести у историју, као једног од најважнијих Срба у задњих сто и више година. Или, не дај Боже, као велеиздајника, уколико се снажно и до краја не супротстави уласку у НАТО. Јер, се преко НАТО-а намеће систем вриједности и успостављају правила, уводе економске санкције, рецимо Русији. И не дај Боже, можемо бити приморани да ратујемо против Русије.

Зато Додику треба помоћи, а и он сам, да се пожали као и да затражи помоћ од истинских пријатеља.

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП – Избор је наш

---