Често се нека стратегија, ситуација у друштву, као и нешто у вези појединца, најбоље може дефинисати, или описати пословицама и изрекама: „Завади па владај“ и „Пут у пакао је поплочан добрим намјерама“.

Два догађаја из којих могу произаћи одређени процеси, на први поглед немају ничег заједничког, међутим, по свом исходишту и посљедицама су истовјетни. Ријеч је о одлуци Хашког трибунала да се др Војислав Шешељ пусти на привремену слободу и врати у Србију, а други догађај је „суштинско“ разилажење двије најјаче политичке странке у Републици Српској, СНСД-а и СДС-а.

Полазна стратешка основа у оба догађаја јесте идеја „завади па владај“. Стратези су неуочљиви, одлични обмањивачи и илузионисти, па зато могу завадити и „два ока у глави“.

Несумњиво, да одлука Хашког трибунала има хуману, правну, али и политичку димензију.

Доктор Шешељ и његова политичка странка не би требали да упадну у замку и уђу у бескрупулозну борбу против власти и СНС-а, без обзира на њихову добру намјеру. Некада је „пут у пакао поплочан добрим намјерама“. Бескрупулозна борба, па таман она и имала за циљ само дисциплиновање Вучића, могла би значити озбиљну подјелу у друштву острашћену мржњом. То би могло довести до врло комплексне ситуације или једноставније речено „неко је замутио воду“, а онда све је могуће. Такву ситуацију, противници српских интереса могу протумачити на начин да је Србија слаба, рањива и да то искористе тако што ће отворити питање тзв. Санџака, Југа Србије па и Војвидине.

Зато је од пресудне важности за Србију да власт (предсједник Србије Томислав Николић и предсједник владе Александар Вучић) и с друге страна др Војислав Шешељ и Српска радикална странка, достојанствено, мудро и добронамјерно спријече све могуће штетне активности по Србију, а које су вођене идејом „завади па владај“.Свакако, да је др Шешељ и због свега онога што је преживио у Хашком трибуналу заслужио  да му се честита, пожели добродошлица, као и да побиједи болест.

Што се тиче другог догађаја, могуће је да невидљиви стратег са идејом „завади па владај“ стоји иза супротстављених ставова СДС-а и СНСД-а, око формирања власти у Републици Српској и на нивоу БиХ.

Да ли се спрема процес супротстављања двије најјаче политичке опције у Републици Српској, како би се дошло у ситуацију да се уз  мање или веће притиске обезбиједи унитаризација БиХ и фактички нестанак РС? И то у истом периоду када се на горе наведени начин покушава дестабилизовати и Србија.

Колико год руководства СДС-а иСНСД-а имала добру намјеру по питању Републике Српске (а понекад је „пут у пакао поплочан добрим намјерама“), она не могу водити бољу политику појединачно, разједињено и посвађано као што то могу са усаглашеном политиком, јединствено и непосвађано.

Зато би било важно да се законодавна и извршна власт у Републици Српској што прије формира, да се покаже да Српска функционише. Да се унесе нова снага у економском и сваком другом смислу. А што се тиче формирања заједничких органа БиХ, то је мање битно, и може трајати „колико хоће“.

Дакле, преко оба наведена догађаја, идејом „завади па владај“ покушава се угрозити суштински интерес српског народа. Заштита тог интереса, као и увијек до сада, јесте у јединству српских политичара и народа око свих суштинских питања.

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш