Достојевски каже „Човјек и везаних руку може да се бори ако жели“.

Један од првих плаката Покрета имао је поруку „Желимо, вјерујмо, радимо, и успјећемо“.

Они који хоће да загосподаре човјеком, управо хоће да га, различитим начинима, учине млаким и бљутавим. Такав човјек страстима је анестезирао душу. Наметнутим ставовима и мишљењем које не разликује добро од зла, умирује своју савјест. Равнодушни према суштинском смислу и отупљени према свему, такви људи нису проблем, али нису ником ни потребни, ни добру ни злу. Чак и они људи који су на страни зла имају више смисла и сврху постојања од оних који су млаки и бљутави, никакви. Скоро да могу рећи да добро не постоји без зла, јер Бог све окреће на добро онима који у њега вјерују. Зло чини добро будним и активним. Кроз такав однос добра и зла, честитошћу и врлином, добро се оплемењује.  Када човјек постиже душевни мир, који је виши и моћнији од оног који има његов тиранин, када не ропће на своју судбину и пред њом не клоне већ је живо прихвата, кроз вјеру у Бога, тада ће и зло преокренути на добро. Најдрастичнији примјер је старца Вукашина, који је свом џелату, усташи рекао „Синко, само ти ради свој посао“. Јер невино страдалима, небеско царство је загарантовано. Можда ће и посљедњи покајник бити Лукави. Од млаких, бљутавих, никаквих људи, људи анестезиране душе, можемо само бити заражени тим ништавилом.

Добри човјече, пробуди се из анестезије.

Обичан човјек, ако хоће, вјерује и дјела, може пружити отпор, без обзира колико снажна зла сила  је у питању.

Симпатизер Покрета, пјесник Никола Томовић (негдашњи пастир на Сињавини), чувши за могућност да НАТО у Црној Гори, на планини Сињавини хоће да изгради НАТО војну базу, написао је пјесму Сињавина. То је његов својеврсни отпор таквој идеји.

СИЊАВИНА

Упути се стари Уча
небеска му свијетли луча
да упозна Сињавину
међ горама зор планину
од Вратла до Језер горе
висове јој и поноре
да осјети њено биће
кад мракује и кад свиће

Сињавинска бјеше вила
у пештер се своју скрила
не од грома или мраза
већ од злобе и омраза

Тад запјева стари Уча
небеска му свира луча:

Неки данак у данима
истргнут из љета сушних
послужи се твојим снима
и би извор непресушни.

Ласта наста када неста
бос претрчим трнопоље
пробдио сам ноћи двјеста
да угледам видик вољен

О ти моја Сињавино
међ горама див планино
од постања украшена
небодарним дукатима
ти си међу планинама
ко невјеста међ сватима
одбацујем  свјетску славу
за тишину твоју плаву
гледах с твојих Погледала
кад су Поља прогледала

Учо, Учо, стари Учо
ти гориш са својом лучом
твоје слово снага чила
крилат коњиц у Момчила

Учо, учо, гори дубље
постајемо и ми зубље:
Сунцозарна Сињавина
путнику и небу светковина.

Никола Томовић


Примјер пјесника Томовића није једини примјер. Многим обичним људима загрију се срца кад виде добробит за свој народ. Ево још једно размишљање.

У неколико наврата, прије десетак година,  Покрет је писао: Уколико буде угрожен територијални итегритет и суверенитет Републике Српске, наше власти треба да позову Русију, како би њене оружане снаге одбраниле Српску.  У том чину позива нисмо тражили никакво упориште у међународном праву, Дејтонском споразуму, јер Република Српска има легитимитет за такво нешто. Дејтонска БиХ је државна заједница коју чине Бошњачко-хрватска Федерација и Република Српска и у њима се налази суверенитет.

Свако очекивање да се Русија позове на Дејтонски споразум како би размјестила своје снаге и тиме спријечила евентуалне немире, побуне и друге сценарије рушења Српске, а да при томе нема позив српских власти за такво нешто,  значи неразумијевање спољне политике Русије. Она се понаша у духу православља и неће да намеће ни добро, нити да буде „незвани гост“. Зато је неоснована критика на рачун Русије што не поступи у том смислу (долазак руских снага у РС) без позива власти. Имамо примјер Сирије, када је на позив власти Русија позитивно одговорила. Што се тиче таквог позива Републике Српске у правном смислу он се може заснивати на легитимитету и легалитету. Легитимитет значи правно на нешто, оправдање нечега и он произилази из воље народа, који је суверен. Легитимност извире из права на живот, традиције, општег добра, на жалост или не, али и из силе. Тада легитимитет не мора увијек и у потпуности подударати се са праведношћу. Мада је Његош кроз ријечи турског везира рекао  „И вук на овцу своје право има...“. Легалност је сагласност неке радње са уставом, законом, правним актима.

Дакле, Република Српска има легитимно и легално право да у околностима угрожености позове било кога, који би на бази договора и уговора, могао заштитити њено право на живот. Вјерујем, да је за такво нешто најбоље позвати Русију. Она прије свега има снагу и жељу да помогне, а налази се на путу, Москва-Трећи Рим-Света Русија и која истински жели и може да чини добро другима и себи.

И на крају сваки текст завршавам:
Побиједимо кризу радом, радујмо се и радимо.


Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш

---