Покрет обавјештава јавност да је због сложене и забрињавајуће ситуације у БиХ и РС у понедјељак 16.7. упутио писмо институцијама Српске и Српском члану Предсједништва БиХ, најважнијим политичким странкама у Републици Српској као и амбасадама САД и Велике  Британије, сљедећег садржаја:

Поштовани,

Невладина организација  СНП «Избор је наш» са великом забринутошћу примјећује растућу напетост политичке ситуације у Републици Српској у предизборном периоду. Неколико евидентних чињеница свједоче да је вјештачка напетост била креирана изван граница Републике Српске, те да је њен крајњи циљ стварање ситуације у којој би Високи Представник могао да искористи своја овлаштења којима би директно утицао на промјену власти у Р.С.   

Наша забринутост и обраћање не носи субјективни карактер СНП-а «Избор је наш», него је основано на све већем броју информација који се појављују у локалним медијима, од којих можемо издвојити за примјер следеће публикације:

- «Глас Српске» од 12.07.2018 г., «Ћеранић Јачање британског присуства говори да предстоји нестабилност у БиХ»: http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Ceranic-Jacanje-britanskog-prisustva-govori-da-predstoji-nestabilnost-u-BiH/265381.html

- «Novosti.rs» от 10.06.2018 г., «LAZANSKI TVRDI: Slanje britanskih vojnika u BiH pred izbore je pritisak na RS! Englezi rade u tišini», http://www.novosti.rs/vesti/planeta/300.html:732197-lazanski-tvrdi-slanje-britanskih-vojnika-u-bih

У овим чланцима се директно указује на опасности политичких провокацјај које би изазвале политичку нестабилност и хаос у Р.С, а што би послужило као повод за употребу овлаштења Високог Представника. Све ово би дало право Високом Представнику да се обрати земљама НАТО, које би послале свој војни контигент у Републку Српску «ради увођења реда и мира». Да се припрема оваквога сценарија води већ увелико свједочи долазак контигента војника из Велике Британије у БиХ.

Истовремено у горе наведеним публикацијама говори се и о «непожељном» односу земаља чланица НАТО-а према личности предсједника Републике Српске Милорада Додика, кога активо подржава и предсједник Србије Александар Вучић. Због свега овога не треба да се искључи могућност орагизоване обојене револуције и у Р.С као што је то био случај у неким другим земљама предходних година.

Истовремено релевантне анализе говоре да се актуелно окупљање на Тргу Крајине, у континуитету дужем од 100 дана, користи за одржавање напете ситуације из које треба произаћи расцјеп у српском народу, што треба довести до хаотичне ситуације и унутарнационалног сукоба. У таквој ситуацији свака полиција на свијету, па и Полиција Републике Српске, има уставну задаћу одржавања јавног реда и безбиједности. Међутим, та правила која важе за сваку полицију неће важити за нашу полицију. Њој би евентуално било дозвољено да почетно реагује, а онда би и то послужило ОХР-у да се позове на своја (квази)бонска овлашћења те затражи од овдашњег ЕУФОР-а и НАТО-а да ступе у акцију. Паралелно с тим од ОХР-а се може очекивати да смијени предсједника Српске и министра Полиције, чиме би институционални систем Српске био уздрман, а на ове позиције ОХР би именовао своје домаће послушнике.

Високи представник правно гледано нема оваква овлашћења из сљедећих разлога. Као прво, треба рећи да је ОХР успостављен 14.12.1995. у Паризу, потписивањем Дејтонског споразума. То значи да је пет страна потписница (тадашња Алијина Република БиХ, Федерација БиХ, Република Српска, Република Србија – тадашња СР Југославија, те Република Хрватска) Анексом 10 Дејтонског споразума дало своју сагласност за успостављање ОХР-а и присвајања  овлаштења. Међутим  ниједно од њих, не овлашћује високог представника да намеће законе, да формира институције нити да смјењује било кога.

С тим у вези треба имати у виду и да Резолуција Савјета безбиједности УН, број 1031 од 15.12.1995. године, даје подршку успостављању ОХР-а који ће, у складу са Анексом 10 Дејтонског споразума, надгледати примјену Дејтонског споразума и, како стоји у истој резолуцији, мобилисаће, давати смјернице и координисати активности цивилних организација и агенција укључених у тај споразум. Дакле, ни овом темељном резолуцијом Савјета безбиједности та институција такође није овластила ОХР да ради што је иначе радио овдје.

Без обзира на све ово, високи Представник још увијек се истиче као важан инстумент земаља Западне Европе и НАТО, који директно утичу на политичку реалност у Републици Српској.

Са великом жалошћу, ми видимо да ради остварења својих интереса западне земље у овој ситуацији искориштавају опозиционе партије у Републици Српској, које ради достизања својих политичких амбиција, показују спремност да допринесу дестабилизацији у друштву Републике Српске.

Узимајући у обзир алармантоност ситуације, СНП се обраћа релевантним институцијама уБиХ са циљем да дају одговоре на следећа питања

1. Да ли се слажте са закључком да је политичка нестабилност у Републици Српској уочи самих избора, настала под директним утицајем земаља западне Европе и НАТО ?

2. Да ли се слажете са закључком да опозиционе партије у Републици Српској могу бити активно искориштене земљама Западне Европе и НАТО у сврху реализације планова за промјену политичке ситуације у Р.С.

3. Да ли се слажете са закључком, да у циљу промјене политичке ситуације у Р.С Високи Представник може да утиче на сам предизборни процес, и ако то није у његовој надлежности ни по одредбама међународног права, ни по законима Р.С. ?

4. Да ли се слажете са закључком да у условима политичких провокација Р.С. има право да својим сопственим снагама одржава јавни ред и мир преко своји законских органа, прије свега полицијских ?

5.Да ли се слажете са  потребом да се сви политички субјекти у Републици Српској ограде од таквих политичких активности које за собом вуку негативне последице за народ у Р.С  и доприносе стварању друштвене нестабилности.

СНП «Избор је наш», позива све релевантне институције да у атмосфери отворенога демократскога дијалога обрате пажњу на све наведене проблеме, те да наше обраћање виде као израз бриге за очување Републике Српске и опстанка нашега народа.


СНП – Избор је наш

---