У животу, а нарочито у политици, није тако као што изгледа.

Југославију није разбио српски национализам јер он у истинском смислу и доминантно (да би то могао урадити) нигдје није постојао, од Другог свјетског рата до данашњег дана. Било је покушаја његовог јављања, некад успјешнијег, некад не.

По дјелима  ћемо их препознати.

Без хронолошког реда износим неке догађаје и запажања. Ми смо, српски медији, почетак успостављања равноправности СР Србије са осталим републикама СФРЈ, називали и називамо „Јогурт револуција“.  А Устав из 1974. године сматрали и сматрамо као достојанствено успостављање демократије, почетак свега, као да и он није мијењао дотадашње уставом утврђене односе. Част ријетким појединцима који су се супротставили 1974. И сада преовлађује мишљење, они су могли 1974. мијењати устав, а Милошевић није.

Почетак отпора српског народа успостављању Независне Државе Хрватске, како би избјегли наговијештено страдање, називали смо „Балван револуција“.  Какво обезврјеђивање и срамота. Није ни чудо, кад нам дјеца, кад неког желе да увриједе, понизе, кажу „сељачино једна“. Српска држава је почивала на српском сељаку и то је била њена снага.

Чак су и Срби прихватили лажну тезу о хиљадугодишњем хрватском сну за својом државом. Сваки народ који снује толико дуго, има право да оживотвори свој сан. Али гдје је истина? Они праве добре филмове на непостојећим јунацима и измишљају историјске личности, а Срби у својим серијама обезврјеђују значајне и велике српске  историјске личности.

Новим хрватским језиком сачуваће се старе српске ријечи (тајница, тисућа...), јер они хоће да се накалеме на дубоки историјски коријен, док се Срби одричу својих и прихватају стране ријечи и тако губе полако али сигурно свој идентитет. Побједу над Турцима 14.8.1715, у којој су највише учествовали Срби, Хрватска која тада није постојала, сада прославља догађајем „Сињска алка“.  Срба нигдје нема, ко су сада војводе?

ЈНА, кажу, била је четврта војна сила у Европи. Хрвати, Муслимани – Бошњаци, прозвали су је југочетничком, србочетничком или српском. Можда су се Срби уздали у њу и због тога ево посљедица. У Словенији је убијено 128 голобрадих војника ЈНА. Неке су полуживе бацали у хладњаче. Нико их не спомиње а камоли да је неко за то одговарао. Ако су Хрвати могли пожељети нешто добро за себе у процесу остваривања НДХ, онда су то сљедећи догађаји. Меморандум САНУ, преко њега су разбуктали хрватски национализам и потребу за стварањем НДХ. Злоупотријебио га је и Хашки трибунал. Србима ништа није помогао. Гранатирање Дубровника и разарање Вуковара можда су дио специјалног рата за пропагандне сврхе. Хрватима је пуно помогло за пропаганду у свијету, а углавном је у тим нападима уништена огромна српска имовина.

Смисао овог текста нису жртве у процесу разбијања Југославије, од прве на Косову, гдје је Ђорђе Мартиновић мучен, прве у БиХ, када је у Сарајеву 1. марта  1992. убијен  српски сват Никола Гардовић, првог масовног страдања у БиХ, у Сијековцу у марту 1992. Поштујем све жртве без обзира на њихову националност и вјероисповијест, већ смисао овог текста је покушај да у њему разоткријемо многе обмане и преваре.

Срби су манипулативним средствима свијету представљени као злочинци, они који врше етничко чишћење, геноцид. А Срба скоро да нема у Лици, Далмацији, Славонији, Федерацији БиХ, Косову и Метохији. Општепозната ствар (има свједока) о којој се ћути  јесте да је предсједник САД, Бил Клинтон, од Алије Изетбеговића тражио да жртвује 5 хиљада својих сународника ако жели да NАТО нападне српске положаје а Бошњаке у свијету представе као искључиве жртве.

Зашто је Хашки трибунал донио срамну пресуду Хрвату Дражену Ердемовићу, који је признао де је у Сребреници учествовао у стријељању неколико стотина ненаоружаних Бошњака, и није одслужио ни пет година затвора. Зашто ни удружење Мајке Сребренице нису протестовале против такве неправедне пресуде. Шта је са Словенцем Францом Косом и неколицином других Срба који су такође учествовали у том злочину.

Ни судије Хашког суда више не сматрају да иза злочина на Маркалама стоје Срби.

Коме је ваљала Југославија најбоље би се видјело у једној студији која би садржала економске, статистичке податке, као и оне у националном и идентитетском смислу бивших југословенских република, поређећи их са оним од прије Другог свјетског рата и оних из 1990. године, као и то шта је и ко унио у Југославију а шта је добио разарајући је.

Како и због чега се формира свијест у српском народу да не постоје два антифашистичка покрета, партизански и равногорски, а у оба су већином  били Срби.
Шта је то што наводи једну мајку, Жанку  Стојановић, која је изгубила сина у NАТО бомбардовању да буде без икакве претходне осуде NАТО лобиста.

Због свега горе наведеног, да Срби потврђени као зли, геноцидни, као и због  интереса српског народа од суштинског значаја је одбрана Републике Српске. Та одбрана не тиче се само предсједника Додика и Срба у Српској, већ је она суштаствена потреба у којој се мора активно укључити и Србија и сви Срби гдје год да су.

И на крају сваки текст завршавам:
Побиједимо кризу радом, радујмо се и радимо.


Ау

У животу, а нарочито у политици, није тако као што изгледа.

Југославију није разбио српски национализам јер он у истинском смислу и доминантно (да би то могао урадити) нигдје није постојао, од Другог свјетског рата до данашњег дана. Било је покушаја његовог јављања, некад успјешнијег, некад не.

По дјелима  ћемо их препознати.

Без хронолошког реда износим неке догађаје и запажања. Ми смо, српски медији, почетак успостављања равноправности СР Србије са осталим републикама СФРЈ, називали и називамо „Јогурт револуција“.  А Устав из 1974. године сматрали и сматрамо као достојанствено успостављање демократије, почетак свега, као да и он није мијењао дотадашње уставом утврђене односе. Част ријетким појединцима који су се супротставили 1974. И сада преовлађује мишљење, они су могли 1974. мијењати устав, а Милошевић није.

Почетак отпора српског народа успостављању Независне Државе Хрватске, како би избјегли наговијештено страдање, називали смо „Балван револуција“.  Какво обезврјеђивање и срамота. Није ни чудо, кад нам дјеца, кад неког желе да увриједе, понизе, кажу „сељачино једна“. Српска држава је почивала на српском сељаку и то је била њена снага.

Чак су и Срби прихватили лажну тезу о хиљадугодишњем хрватском сну за својом државом. Сваки народ који снује толико дуго, има право да оживотвори свој сан. Али гдје је истина? Они праве добре филмове на непостојећим јунацима и измишљају историјске личности, а Срби у својим серијама обезврјеђују значајне и велике српске  историјске личности.

Новим хрватским језиком сачуваће се старе српске ријечи (тајница, тисућа...), јер они хоће да се накалеме на дубоки историјски коријен, док се Срби одричу својих и прихватају стране ријечи и тако губе полако али сигурно свој идентитет. Побједу над Турцима 14.8.1715, у којој су највише учествовали Срби, Хрватска која тада није постојала, сада прославља догађајем „Сињска алка“.  Срба нигдје нема, ко су сада војводе?

ЈНА, кажу, била је четврта војна сила у Европи. Хрвати, Муслимани – Бошњаци, прозвали су је југочетничком, србочетничком или српском. Можда су се Срби уздали у њу и због тога ево посљедица. У Словенији је убијено 128 голобрадих војника ЈНА. Неке су полуживе бацали у хладњаче. Нико их не спомиње а камоли да је неко за то одговарао. Ако су Хрвати могли пожељети нешто добро за себе у процесу остваривања НДХ, онда су то сљедећи догађаји. Меморандум САНУ, преко њега су разбуктали хрватски национализам и потребу за стварањем НДХ. Злоупотријебио га је и Хашки трибунал. Србима ништа није помогао. Гранатирање Дубровника и разарање Вуковара можда су дио специјалног рата за пропагандне сврхе. Хрватима је пуно помогло за пропаганду у свијету, а углавном је у тим нападима уништена огромна српска имовина.

Смисао овог текста нису жртве у процесу разбијања Југославије, од прве на Косову, гдје је Ђорђе Мартиновић мучен, прве у БиХ, када је у Сарајеву 1. марта  1992. убијен  српски сват Никола Гардовић, првог масовног страдања у БиХ, у Сијековцу у марту 1992. Поштујем све жртве без обзира на њихову националност и вјероисповијест, већ смисао овог текста је покушај да у њему разоткријемо многе обмане и преваре.

Срби су манипулативним средствима свијету представљени као злочинци, они који врше етничко чишћење, геноцид. А Срба скоро да нема у Лици, Далмацији, Славонији, Федерацији БиХ, Косову и Метохији. Општепозната ствар (има свједока) о којој се ћути  јесте да је предсједник САД, Бил Клинтон, од Алије Изетбеговића тражио да жртвује 5 хиљада својих сународника ако жели да NАТО нападне српске положаје а Бошњаке у свијету представе као искључиве жртве.

Зашто је Хашки трибунал донио срамну пресуду Хрвату Дражену Ердемовићу, који је признао де је у Сребреници учествовао у стријељању неколико стотина ненаоружаних Бошњака, и није одслужио ни пет година затвора. Зашто ни удружење Мајке Сребренице нису протестовале против такве неправедне пресуде. Шта је са Словенцем Францом Косом и неколицином других Срба који су такође учествовали у том злочину.

Ни судије Хашког суда више не сматрају да иза злочина на Маркалама стоје Срби.

Коме је ваљала Југославија најбоље би се видјело у једној студији која би садржала економске, статистичке податке, као и оне у националном и идентитетском смислу бивших југословенских република, поређећи их са оним од прије Другог свјетског рата и оних из 1990. године, као и то шта је и ко унио у Југославију а шта је добио разарајући је.

Како и због чега се формира свијест у српском народу да не постоје два антифашистичка покрета, партизански и равногорски, а у оба су већином  били Срби.
Шта је то што наводи једну мајку, Жанку  Стојановић, која је изгубила сина у NАТО бомбардовању да буде без икакве претходне осуде NАТО лобиста.

Због свега горе наведеног, да Срби потврђени као зли, геноцидни, као и због  интереса српског народа од суштинског значаја је одбрана Републике Српске. Та одбрана не тиче се само предсједника Додика и Срба у Српској, већ је она суштаствена потреба у којој се мора активно укључити и Србија и сви Срби гдје год да су.

И на крају сваки текст завршавам:
Побиједимо кризу радом, радујмо се и радимо.


Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП – Избор је наш

---