„Рађајте се и множите се, и напуните земљу и владајте њом...“, а они...

Научни, технолошки и сваки други напредак несумњив је у људском друштву. Опасност је у могућности злоупотребе која долази, због похлепе, страсти, гордости и жеље да се контролише и експлоатише човјек...

Безбиједна вакцинација дјеце је важна и неопходна за сузбијање заразних болести, те за опште боље здравље. Али у овом времену, гдје је централизација присутна у свему и свачему, гдје неколико компанија је у стању да произведе одређени производ за већину човјечанства и гдје је све подређено профиту и скривеним циљевима, могући су експерименти и огромне злоупотребе са катастрофалним посљедицама по човјечанство. Рецимо, свака хиљадита вакцина може  изазвати неку врсту болести или убрзану смрт код дјетета. Савремена технологија може са лакоћом да обезбиједи, по жељи моћника, колики год проценат желе да вакцина „носи“ одређену болест или смрт и у које регионе свијета да  се оне дистрибуирају. Поред профита, можда је и то разлог вјештог уништавања националних произвођача вакцина и серума, какав је Институт „Торлак“. Он је некад производио вакцине и серуме и извозио у преко стотину земаља, а сада животари од трговине вакцинама набавњеним од свјетских произвођача, које онда препрода држави.

Да ли озбиљна држава смије дозволити себи „луксуз“, па да набави производе од суштинске важности  за здравље људи, у овом случају вакцине, а да нема апсолутну контролу производње? Дакле, иако дозволимо да дјеца приме вакцину или не, у оба случаја можемо погријешити.
Слична је ситуација и у пољопривреди, гдје смо на путу  да уништимо домаћа сјемена и постанемо зависни од свјетског произвођача.., од генетски модификоване хране.

Можемо ли вјеровати фармацеутским компанијама, Свјетској здравственој организацији? Оне су се компромитовале, при томе не мислим, на њихову нову дефиницију о хомосексуализму.

Немојмо се заваравати, а да олако помислимо да су то само теорије завјере. Па зар нас свјетски моћници свакодневно не увјеравају да производњом наоружања и ратовима долазе до својих циљева.  Зашто тако нешто не би радили и другим средствима, перфиднијим, а мање опасним за њих? Зар ти свјетски моћници, који контролишу и мултинационалне корпорације, токове новца.., нису бомбардовали  Српску 1995. и Србију и Црну Гору 1999. године осиромашеним уранијумом.

Њихова моћ и немилосрдност наводи на размишљање да је могуће повјеровати да цунами који је нанио катастрофу у Јапану 2011, није изазван природним земљотресом (Које би снаге морао бити земљотрес, па да преко воденог стуба од 1000 и више метара, на површини подигне толике таласе и онда усмјери у одређеном правцу?! Прије би вјетар могао урадити тако нешто, али он би био примијећен), него прије неком врстом усмјерене експлозије стотињак метара од површине мора, или ко зна шта још имају на располагању. Можда је такав цунами дисциплиновао Јапан и он ће беспоговорно стати иза жеља тог центра моћи, који је можда већ дефинисао другу страну против које ће ударити са својим присиљеним савезницима.

Све горе наведено не може се искључити, све то, свака реалност, па и економско стање друштва, посљедица је духовне суштине човјека. Духовно раслабљен човјек нема чврст морал ни савјест, ни осјећање за праведност, њега обузима страст, похлепа, пакост, завист, блуд, гордост, убиство па и самоубиство.  У овом времену духовне раслабљености није ни чудо што осам најбогатијих људи у свијету посједује богатство које је једнако богатству доње половине човјечанства. Па зар „рајски папири“ не показују да најбогатијим људима на свијету није довољно то богатство, већ га морају увећавати утајом пореза.

За живот је најважније кров над главом и здрава храна. Обични људи, појединци који заснују и организују живот са породицама и поред манастира, производећи здраву храну, чувајући аутохтона наша сјемена и благо (овце, краве, козе, свиње, пчеле... ) не само што ће осмислити своје животе и имати радост у срцу, него ће бити својеврсни хероји за будуће генерације. У томе им треба помоћи и црква.  Што се тиче идеје свођења људске популације на златну милијарду, она је највећа глупост. И да свјетски моћници то остваре и да на свијету живи  само хиљаду богатих људи и нико други, њима би и читав свијет био мали, били би незадовољни и опет би међусобно се сукобили, јер праведност, радост и љепота долази из духовног стања човјека.

И на крају сваки текст завршавам:
Побиједимо кризу радом, радујмо се и радимо.

 

 Aутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш

---