Срби и Бошњаци су једни другима чинили злочин. Убијали, клали, али никад то нису радили из задовољства... И ево, у ишчекивању годишњице друге Сребренице, која се десила јула мјесеца 1995. године, када је почињен страшан  злочин над Бошњацима, припремимо се на поновно одавање поште свим тада невино страдалим, као што ћемо одати пошту и свим Србима невино страдалим у првој Сребреници, оној која се почела дешавати од Божића, 7. јануара 1993. године – Кравице, српска села око Сребренице. Одајмо пошту и не само невиним жртвама друге и прве Сребренице...

Већ неко вријеме и у Срба и у Бошњака јавља се потреба о измирењу и побољшању српско-бошњачких односа. И баш сад, послије таквих охрабрујућих знакова, Велика Британија предлаже да се у Уједињеним нацијама усвоји резолуција о геноциду у Сребреници. И управо она може поново распламсати све оно што не ваља код Срба и Бошњака. Ни разбијање Југославије није прошло без утицаја странаца, а већ неколико деценија приморани смо да радимо по њиховом невидљивом плану који је пун обећања, а ми смо  у све тежој економској и свакој другој ситуацији. Па чак, могуће је, да су дали зелено свјетло за велики криминал како би били у  прилици да уцјењују многе људе да раде у њиховом интересу.

Срби неће дозволити да на било који начин, а поготово добровољно, учествују у прихватању лажи да се у Сребреници догодио геноцид од стране Срба и да је Република Српска на тај начин геноцидна творевина.

Износиће своје чињенице:

•    Да је Алија Изетбеговић рекао: „Жртвоваћу мир за независну БиХ“. А злочин против мира је најтежи злочин. Могуће је да су у стварању таквог  његовог става учествовали странци;

•    Први појединачни злочин десио се над српским сватом Николом Гардовићем у Сарајеву, a и први масовни злочин десио се такође над Србима у селу Сијековац код Брода 26. марта 1992;

•    Насер Орић, Алија Изетбеговић, Бил Клинтон говорили су да треба жртвовати пет хиљада Бошњака како би дошло да НАТО агресије над Србима. И дошло је...;

•    ...

И Срби и Бошњаци морају извући историјску поуку да за сваког нормалног Србина и Бошњака бољи је међусобни мир, него рат. Нико трећи не може нам више жељети добро као што ми  можемо пожељети сами себи. Али то морамо сами да урадимо. Да би се то и десило, треба нас савјест навести да се  и Србин и Бошњак исповиједе. И то један другоме. Гледајући се у очи, а видећи себе, и говорећи, грешник и жртва смо ми, покајмо се и опростимо прије него што један другоме затражимо опроштај.

Шта нам преостаје? Да нас измире наши невино страдали. Придонијећемо их као жртве у темеље међусобног мира, којег ћемо градити сталним покајањем и праштањем. Тако ћемо бити у стању да разликујемо добро од зла. И  никада више нећемо починити једни другима злочин. Биће то на радост нашим потомцима, а спокој нашим невино страдалим. Или да наставимо са другом и првом Сребреницом на ко зна чије задовољство.

 

СНП – Избор је наш

---