Изјаве предсједника Србије, Томислава Николића, не доживљавамо као злонамјерне, али их ипак сматрамо штетнима по националне интересе. Навешћемо неке његове изјаве у посљедњих годину дана:

«БиХ нестаје пред нашим очима», «Србија и Република Српска две српске државе», «У Сребреници није било геноцида», а онда: «Срби у БиХ су за мене Босанци», «Ево, клечим, и молим за помиловање Србије», његову нову изјаву о злочину у Сребреници наши непријатељи могу протумачити као Предсједниково признање да се у Сребреници десио геноцид.

То је као ноћна мора, као сан. Ако је то сан, пробудите ме, Предсједниче. А, ако је стварност, шта Вас је привољело или натјерало да дајете изјаве на начин оне домаћице која јело или пресоли, или неосоли, и учини га бљутавим. Посљедице активности домаћице нису велике, јело се са мрким изразом лица поједе, или се баци. Посљедице Ваше активности могу бити погубне, прије свега, за Ваш политички живот, надам се не и за Републику Српску и српски народ. Зачуђујуће дјелује Ваша изјава, признање да је у Сребреници убијено 8 хиљада Бошњака, и да се десио геноцид, и Ваше извињење: «Ево, клечим, за помиловање Србије».

Геноцид, по међународном праву, подразумијева постојање намјере и њене реализације да се уништи читав народ или његов дио, без обзира на пол или старост жртава. Зар се нисте могли информисати да је у Сребреници јуна мјесеца убијено око 3 хиљаде Бошњака? Од тога, један број у пробоју, један је број настрадао у минским пољима, чак је од стране самих Бошњака било убистава оних сународника који су хтјели прихватити ултиматум генерала Младића да одложе оружје и да се предају. И заиста, у Сребреници се десио велики ратни злочин. Група од 12 људи мјешовитог националног састава (Франц Кос – Словенац, Дражен Ердемовић – Хрват) убила је неколико стотина ненаоружаних, заробљених Бошњака. Ни тада није убијена ниједна жена нити дијете. То је тежак злочин, због којег је Дражен Ердемовић у Хашком суду осуђен на само пет година, а одслужио није ни пуне три.

Зар, предсједниче Николићу, нисте могли кренути хронолошки? Да. У рату 1941-1945. муслимани су на простору Средњег Подриња починили масакре над Србима. Било је и живих српских свједока о том страдању који су сада учествовали у новом рату 1992-1995. Зар не знате да је Насер Орић, предводећи дио Оружаних снага Армије БиХ, излазећи из Сребренице на Божић 1993. убио читаве српске породице. И мушко и женско, и младо и старо, које су се налазиле у својим кућама, прослављајући празник. То је геноцид. Насер и његови наоружани војници, окрвављених руку, враћали су се у заштићену зону Сребреница, која је требала бити демилитаризована. До тог трагичног јуна 1995, а од 1992. године, у том региону убијено је око 3 200 Срба – мушкараца, жена и дјеце.

У Сарајеву је убијено око 7 хиљада Срба.

Први појединачни (убијен српски сват Никола Гардовић у Сарајеву 1. марта 1992.) и први масовни злочин на националној основи (Сијековац, 26. марта 1992.) почињен је над Србима.

И тек тада, када је бар то речено, уз дубоки пијетет према српским жртвама, зажалити и због страдања муслимана, Бошњака, Хрвата и других. Јер ће Вам тек тада искрено вјеровати. Ја тако говорим и имам пријатеље и међу Бошњацима, муслиманима и Хрватима. Само на истини може се градити истинско помирење и доћи до историјског договора, прије свега Срба и муслимана, Бошњака, на добробит оба народа.

Да сте, господине Николићу, позвали све предсједнике новонасталих држава на простору бивше Југославије, и заједно се извинили свим народима бивше нам заједничке државе и одали почаст свим страдалима, сви народи би све вас цијенили и поштовали. Ово заједничко извињење предсједника новонасталих држава треба доћи тим прије што се десио најтежи злочин - злочин против мира. Тај злочин се огледа у разбијању Југославије (чланице Уједињених нација) и стварању нових држава на њеном простору, ратом.

Ви, Предсједниче, клечите и тражите помиловање за Србију. Помиловање се тражи само за оног ко је основано осуђен. На тај начин Ви шаљете поруку да сматрате да је Србија одговорна и крива за сва злодјела током рата на простору бивше Југославије.

И није толики проблем када противници, па и политички Хашки суд, окривљују Србију и српски народ, проблем је када предсједник државе осуди своју државу.

Такво Ваше понашање и изјаве могу се окарактерисати или само као истина, или као велеиздаја.

Шта мислите, Предсједниче, да ли овакве Ваше изјаве могу да мотивишу БиХ на захтјев за обнављање поступка БиХ против Србије, и захтјев за надокнаду ратне штете?

Ваше изјаве долазе у тренутку када се формира Комитет за одбрану генерала Младића и када први предсједник Републике Српске, др Радован Караџић, доводи свједока Бошњака Едина Гараплију који је радио у Служби државне безбједности МУП-а БиХ и који је изјавио да су неке злочине приписане Србима починили Бошњаци, конкретно Шеве.

Уколико је Република Српска настала на стварном геноциду, и ја бих био против ње. Међутим, то није тако. Она је настала као израз воље српског народа 9. јануара 1992, дакле, прије међународног признања БиХ 1. априла 1992.  У рату који је разбио Југославију гинули су сви од свих.

Нисте као обичан човјек рекли да су за Вас Срби у Републици Српској, БиХ, Босанци, већ сте то рекли као Предсједник Србије. То би, само по себи, требало да значи да је то и државни став Србије. Катастрофално. Неки међународни представници говорили су да ће Београд најлакше од свих укинути Републику Српску. Ви сте директо ударили на име Република Српска и на идентитет српског народа западно од Дрине. Ја, ми у Републици Српској говоримо српским језиком и православне смо вјере. Питамо Вас да ли смо у том смислу идентитета исти као Ви, Предсједниче? Када сте родољубивим причама и обећањима побиједили на изборима за Предсједника Србије 06. маја 2012. године, написао сам текст «Николић нова прилика за Балкан», мислећи да ћете учинити много доброга за народе Балкана, а поготово за свој српски народ.

Судећи по Вашем интервјуу за БХТ1, Ви сте нова прилика за гажење српских интереса.

Господине Предсједниче, ако сте имали добру намјеру, други народи такво мишљење и Ваше изјаве неће схватити као Вашу ширину и добронамјерност као основу за добру сарадњу, већ као Вашу слабост и слабост Србије.

Зато, немојте се изненадити активностима за независност Војводине, аутономију Санџака и могуће стварање бошњачке државе.

 

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш

 

---