На конференцији за новинаре одржаној 30. септембра 2010. године, са темом:
1.    Писмо српских затвореника из затвора у Зеници упућено Покрету, и
2.    Захтјеви за расписивање референдума, које је Покрет у неколико наврата упућивао Народној скупштини РС,

Предсједник Покрета рекао је следеће:

„Добили смо писмо од српских затвореника из затвора у Зеници. У њему пишу, између осталог, да у судском процесу свједоци који су свједочили у њихову корист нису узети као вјеродостојни, а да су документи који су им ишли у прилог проглашавани фалсификатом. Једном ријечју, кадија те тужи, кадија ти суди. Република Српска није им пружила ни материјалну ни правну помоћ. Сами су ангажовали адвокате, а њихове услуге плаћали тако што су продавали своју имовину. У писму кажу да су, када су дошли у затвор у Зеницу, закорачили у пакао. Свакодневно су понижавани на националној основи.
А ти људи нису произвели рат. Срби нису жељели рат, и убијеђени смо да ни Бошњацима, ни муслиманима, ни Хрватима није одговарао рат. Једноставно, одређене спољашње снаге створиле су политичко - безбједносни амбијент у којем обичном човјеку није преостало ништа друго, него да уђе у рат и брани своје, без обзира којем народу он припадао.
Ти затвореници су грађани Републике Српске, а власт, и то не само ова, их је заборавила. Нисмо за аболицију, за ослобађање од кривице за злочин, али ови људи, ако су починили злочин, треба адекватно да се казне, а не да се злочин кажњава новим злочином, тако што им се газе основна људска права и што бивају лишени сваког достојанства.
Зато позивамо власти Републике Српске и омбудсмана БиХ да заштите српске затворенике и да се постигне договор да српски затвореници служе затворске казне у затворима у Републици Српској, а осуђени Бошњаци и Хрвати у затворима Федерације БиХ. Ако су власти Републике Српске заборавиле на оне који су стварали Српску, и односе се као да они не постоје, како онда можемо очекивати да ће у неком, не дај Боже, новом рату неко стати у одбрану српског народа.

Поучени ратним искуством из заједничке државе, сматрамо да је најбоље рјешење мирно раздруживање Републике Српске и Федерације БиХ. Тада би могле много боље да сарађују на свим пољима, а поготово на економском. Република Српска не би издвајала огроман новац на годишњем нивоу за финансирање гломазног апарата Федерације БиХ и заједничких органа БиХ, а Федерација БиХ би била приморана да што брже и што боље ријеши своје унутрашње проблеме.
Ми смо још априла 2004. године покренули иницијативу о расписивању референдума како би се грађани Српске изјаснили о њеном издвајању из наметнуте БиХ. Прикупили смо 50.000 потписа грађана који траже такав референдум, те смо у неколико наврата поднијели захтјев Народној скупштини РС за расписивање референдума. Нажалост, о томе се пред скупштином није расправљало. Покрет ће уложити напоре да Народна скупштина РС у новом сазиву распише референдум о независној Републици Српској.

Покрет већ дуже вријеме најављује притиске САД и земаља Европске уније, који ће услиједити послије избора, а кулминирати на прољеће, како би приморали српске политичаре да кроз процес промјене устава постепено сами укину Републику Српску. Зато је потребно је да се обезбиједи што већа скупштинска већина, како би се показало јединство српских политичара у одбрани Републике Српске. У том смислу, најважнију улогу могу играти и најзначајније политичке партије, СНСД и СДС, и ми их позивамо, као и друге српске политичке странке, да покажу то јединство и одбране Српску.“

 

СНП - Избор је наш



 

---