Покрет указује на велике проблеме на које наилазе они људи који су своју имовину мијењали у периоду од 1992. до 1995. године.

Такав примјер је породица Галић, која је 1994. године своје имање у Сарајеву замијенила за имање у Бањалуци, породице Маглајлија. Послије смрти потписника уговора и једне и друге стране, насљедници породице Маглајлија односе тужбени захтјев за поништење уговора. Суд доноси пресуду о поништењу уговора, иако је он урађен по закону и уз добровољност обје стране.

Судски извршилац је заказао деложацију, или, боље речено, избацивање породице Галић, за петак, 11. јуна у 10 часова.

Господин Војин Галић, нашавши се у безнадежној ситуацији, и то не својом кривицом, каже да ће извршити самоспаљивање.

Покрет позива судске органе и читаво друштво да ту ситуацију озбиљно схвате и спријече могућу трагедију, тим прије што се слична трагедија већ десила у Бањалуци, када је из истих разлога једно лице настрадало. Питамо судије да ли су свјесни трагичних посљедица њихових пресуда, и да ли требају своју снагу показивати над нејакима, који нису починили никакво кривично дјело, нису ништа згријешили, а толико испаштају.

Какав је морални лик судија и адвоката и гдје им је борба за правду? Та ријеч би требала бити највише повезана са њиховом професијом. Да ли се неки судија запитао, како то да се у Хрватској не могу поништити уговори из тог периода? Како то да је Србима отето 50.000 станова зато што станарска права нису претворена у власничка, како је то урађено у свим новонасталим државама на простору бивше Југославије? Зашто се није користио принцип реципроцитета, односно, да се исти проблеми произашли распадом бивше Југославије рјешавају на потпуно једнак начин?

Знамо да ће судије и адвокати износити стотину разлога, објашњења и оправдања, али, гдје је ту правда?

Због свега овога позивамо судске органе да не избаце породицу Галић из њихове имовине, да понове судски процес, те, ако је уговор урађен по закону и уз добровољност обје стране, уговор потврде.

СНП - Избор је наш


 

---