Чанковић: БИО САМ У РУСИЈИ (ФОТО)

10.07.2026. год.

Русији није највећи проблем рат са спољашњим непријатељем, како год и од кога год је изазван. У крајњој ситуацији, у којој је угрожен њен суверенитет, територијални интегритет, начин живота - Русија има моћну претњу у виду (и могућност извршења), несавладивих ракета са нуклеарним бојевим главама. Оне би требале охладити усијане главе неправедних глобалиста и угасити њихову жељу да поробе руски народ и загосподаре свим његовим богатством. За њу, Русију, највећа опасност је унутрашњи проблем створен као последица лукавог и вишевековног деловања оних који хоће да подчине велики руски народ, на начин да су од њега, кроз лукав процес, одкидали делове и од њих производили вештачке идентитете и временом их усмеравали против свега што је Руско. Нешто слично рађено је вековима са српским народом, а нарочито за време бивше Југославије. А још већа опасност долази од оних који се представљају као Руси, а у суштини делују антируски. Међу њима има одређен (мањи) проценат старијих људи који су одгојени советском идеологијом, а која је у својој суштини и у дужем временском периоду била и антируска. Има и млађих људи који су "залуђени" Западом и глобалистичком пропагандом, а као "пацифисти" делују

против СВО, а све због њихове племените словенске душе која лако улази у наивност. И зато кренимо редом.

Кажу "у рату прво страда истина". Нажалост страдање истине присутно је и у миру и у рату. То страдање било је и биће присутно током читавог бивствовања човечанства. Некада прикривено, а некада отворено, снажно и лицемерно да човек свесно прихвати лаж за истину и онда је као такву шири.

Да нисам имао одређену врсту личне спознаје о Русији и народу који тамо живи (четри године заредом одлазим), под утицајем западне пропаганде, а она полако делује и на српске медије, када сам стигао у Русију ( Москву и Вороњеж ), мислио бих да сам дошао у неку другу земљу.

О Московском метроу, ваљда је пола света чуло. Сјајно организован, чист, уметничко дело са скулптурама, а превози милоне људи на дневном нивоу, без и једног проблема. Ни петнаестак секунди не прође, а долази воз на једном или другом колосеку...Улазимо у воз и "ситница" која сама за себе говори. Младић устаје и љубазно уступа место средовечној госпођи Снежани Тодорви из Бугарске, учесници Форума "Антициклон". Она у први мах одбија, он поново најљубазније уступа место и тихо одлази у слободан дио воза, а Снежана седа...мало је таквих примера на Западу, па и у Србији. У Русији је то правило. Ако би случајно неко од млађих остао да седи у неком превозу, а у близини старија особа, инвалид или већ неко други коме треба да седне, одма би други који стоје реааговали и томе који седи указали на "ситуацију". Излазећи из воза приметих и западни утицај у виду младе девојке, панкерски обучене, чије је лице потпуно покривено дугом црном и равном косом, као да јој је она својеврсна завеса која крије девојачко лице , изгледа, "упало" у неку њену нирвану.

У Вороњежу, граду од око милион становника, један од организатора "Антициклона" Сергеј Агапов угостио је у свом стану, мене и још двојицу Немаца учесника "Антициклона", од којих је један и члан њемачке странке АФД. Сергеј, супруга и син, живе у пристојно опремљеном стану од 110 квадрата са централним грејањем. У стану имају и мини треретану. Љубазни домаћини угостили су нас руским специјалитетима, вотком и вином и наравно, кавијаром. Обишли смо и кварт у којем живе и предиван парк са пуно дрвећа. Све је уредно и чисто, а о томе се брину задужени људи који станују у кварту. Наишли смо на једну такву особу, жену у шестој деценији, са којом смо се љубазно поздравили и мало попричали. Она станује у оближњој згради и без тешкоћа води рачуна о дворишту неколико зграда. У разговору са нашим домаћинима, али и са другим људима које смо и случајно срели, чули смо занимљиве податке и информације. Економско-социјална ситуација је различита у зависности у ком региону се живи од њих стотињак. Незапосленост у Русији је мала и износи нешто мало преко два процента. У неким регионима плате у првој декади 2026. су нешто мање, око 5 процената у односу на прву декаду из 2025. Комуналне услуге са грејањем, у зависности од величине стана и локације, крећу се од 14 до 22 процента просечне плате запослених. Условно проблема са горивом има само до десет , од сто региона Руске Федерације. И то су углавном региони који се наслањају на териториј на којем се води Специјална војна операција. У тим регионима је ограничење једнократног сипања горива у резервоаре и износи 20 и 30 литара, по једном сипању, уз податак да је ту дизел и нешто скупљи. Тамо где је присутан проблем са горивом, на бензинским пумпама, које нису субвенционисане од државе, цена дизела по литри иде и до 1, 4 евра. Мада је у великом броју региона дизел око 1евро, а негде и испод. У сваком случају не може се говорити о несташици горива (можда је најтежа ситуација на Криму), већ само о својеврсном ограничењу и нешто већој цени, јер у Русији нису навикли да плаћају гориво преко 1. евро, већ прилично испод те цене.

Што се тиче хране, ње стварно има у изобиљу и не може се рећи да некоме није доступна због њене цене.

Сазнајем да у Вороњежу просечна породица од три особе плаћа за двособни стан комуналне услуге (струја, гас, грејање, топла и хладна вода, кућни интернет, одлагање смећа, струја за клима уређај) лети - укупан износ плаћања у износу од 6.500 рубаља (око 65 евра), зими – 10.000 рубаља (100 евра). Званична просечна плата у Воронежу је између 800 и 900 евра. На бензин, просечна породица са једним аутомобилом месечно, која користи аутомобил сваки дан и користи аутомобил за излазак из града у кругу од 30 километара, троши негде 70 евра месечно. Просечна цена килограма пилетине у Воронежу је сада 3 евра, 1 векна хлеба 40 центи, килограм свињетине 4 евра, килограм краставаца лети 80 центи, литар сунцокретовог уља 1,5 евра, килограм јабука 1 евро, килограм сладоледа беле рибе средњег нивоа 4-5 евра. То су приближне цене живота у Воронежу. Полован стан од 60 квадратних метара у добром делу града, на 4 аутобуске станице од центра, кошта у просеку 60.000 евра. Нови стан са истом локацијом од 60-70 метара кошта 100.000 евра. У Вороњежу смо посетили и једну пијацу. Ту су нам понудили дегустацију својих производа, од сухомеснатих, преко млечних, па све до руских специјалитета и меда. Кажу да фотографија говори више од хиљаду речи, зато у фотогалерији на увид износим само један број фотографија које довољно говоре о ситуацији у Русији, а ја се враћам на посебне проблеме у руском друштву.

Сматрам да је највећи проблем психолошко-пропагандни рат, подстакнут са Запада и утицајем неправедних глобалиста, са циљем промене власти и довођења марионетске владе, па чак и изазивања грађанског рата. Како би се ишло ка тим циљевима дестабилизације Русије, "специјални" рат се паралелно води у три правца.

- Покушај да се произведе незадовољство у руском друштву према државној политици која уважава и цени жртву бораца у СВО, али и свих оних који у ширем смислу учествују у одбрани и изградњи државе. Држава то ради на начин да су сви борци СВО новчано обезбеђени, а могу добити и другу врсту помоћи и подршке. Например, камата на кредите износи за њих 2 процента, а до пре неког времена, за друге грађане износила је и до 20 процената, а сада око 14 процената. Породице погинулих бораца добијају јако високе новчане износе. Деца бораца се лакше уписују у школе и факултете и добијају сви стипендије, а по завршетку школовања имају предност при запошљавању у јавном и државном сектору. Једном речју, онај ко се истински жртвује за народ и државу, оправдано је стављен у центар руског друштва.

- Руска Федреација је свесна опасности и изазова које јој припремају неправедни глобалисти, а што подразумјева и испровоцирани велики рат. Русија жели да такве немиле догађаје дочека спремно. Између осталог, да не само војно опреми, већ и обучи омладину. Зато је у средњим, па и основним школама уведена основна војна обука, нешто слично, као у бившој Југославији са "Општенародном одбраном". Такву ситуацију, противници државе и наивни грађани покушавају злоупотребити, тако што су младима пустили "причу" - нећемо да рађамо синове, а да их онда држава "убија" шаљући их у рат. Међу младима који тако размишљају има добрих и племенитих, али наивних особа. Они не схватају да озбиљна држава мора бити спремна да, ако мора, смислено жртвује неки проценат свог становништва, како би се одбранила Слобода, држава и велики дио народа. Уколико се не буде спремно на такву жртву, сви ће страдати, јер ће изгубити Слободу, биће поробљени и сво њихово природно богатство биће отето.

- Сигурно преко 60 процената руског друштва подржава власт на челу са председником Путином у свему што ради, па и када је у питању ситуација у вези СВО-е. Међутим, и поред такве чињенице може се рећи да је председник Путин између "две живе ватре". Једни, којих има нешто више од 10 процената, а из разних разлога, од којих су, неразумевање озбиљне опсаности за државу и дубоко потискивање родољубља уз истицање својеврсног пацифизма и наклоност Западу, желе и делују у правцу заустављања СВО, без обзира да ли су остварени њени циљеви. Они би радо видели и другачију власт.

И други, којих има 10-15 прицената, су незадовољни Путиновом благом политиком према Западу и успореним вођењем СВО. Такви би запретили центрима светског одлучивања који помажу режиму Зеленског и наносе штету, по њима, и целом човечанству, али и према њима би употребили и најмоћније руско оружије, укључујући и нуклеарно.

И на крају, стичем утисак, да један дио руског, а богами, и српског друштва, које је још задојено совјетском и југословенском анационалном идеологијом, треба да срцем разуме стихове : " Сине Марко једини у мајке, боље ти је изгубити главу, него своју огрешити душу".

ФОТОГРАФИЈЕ: