Пише: Владимир Басенков

Од српских патриота сам више пута чуо тужно иронично „Кристофер Хил је прави председник Србије“. Амерички дипломата може се видети на заједничким војним вежбама српске војске са НАТО, на састанку са министром енергетике или отварању зграде полицијске академије. Он лако испоставља „жеље” српској влади у којима се између редова читају налози за извршење. Хил је у августу у име америчких структура присуствовао свечаном уручивању грудних камера српској полицији. Америчко око помно посматра Србију, а стари Кристофер, жрец Беле куће, само је једно од духовних отелотворења Вашингтона.

Хил се пред нама појављује као најбоља слика свеукупности језуитских лажи, протестантског прагматизма, комплекса сопствене надмоћи и необјашњиве, сатанске мржње. Амбасадор покушава да глуми пријатеља Србије, говорећи о неопходности да званични Београд иде „европским путем“, чија сврха је, природно, поробљавање, опустошење, преформатирање и, на крају крајева, уништавање идентитета земље, а зацело и њене државности. Хил жели да Срби покидају своје везе са Русијом и ту се јасно види практични циљ америчке геополитике у ширењу сопствене хегемоније. Искусни дипломата је уверен да Америка има право прописивати Срби како ће живети и размишљати, позивајући их да се одрекну свете земље Косова и Метохије у корист албанских терористи. Најзад, поражавајуће може изгледати системска мржња којом САД још од 1990-их покушавају Србију гурнути у мрак кризе – уништавањем земље бомбардовањем, њеним навлачењем на економске „игле“, продирањем у низ кључних структура (од државних до војних) у циљу преформатирања свести домородаца – јер у традиционалном српском размишљању виде за себе неугодне наративе слободних људи.

Хил је попут злоћудне израслине која се може уклонити само оперативним путем. Он је послужитељ вашингтонског култа, који манијакално стреми контроли над „српским светом“. Не тако давно, амбасада САД је отворила конкурсе за стручњаке у праћењу локалних медија, очигледно припремајући „цензорски ударац“ – непосредан, кроз рад са неугодним гласилима, или посредан, с потискивањем Американцима неодговарајућих садржаја…

Лудачка жеља за потпуном контролом представља оспољавање тешке душевне болести, праћене нападима панике и безразложним страхом. Страх је, као што је хришћанској традицији познато, оружје ђавола. Ако се предаш власти ове страсти (страха), постајеш послушни извршилац воље духовне суштине која иза те страсти стоји. Хил се, као и сабраћа му из Беле куће, ужасно плаши да не изгуби контролу, коју у стварности нема у потпуности. Амерички амбасадор се труди да изгледа као пророк, врач илити духовно лице са својим снисходљивим изјавама о томе каквом би Србију волео да види. И све само зато што Хил покушава да за себе пронађе најповољнију позицију зарад успешних манипулација у будућности.

Управо због одсуства уверености у контролу над Србима дипломата редовно пада у хистерију, јавности неприметну, али јасно уочљиву у његовим јавним наступима. Кад је Србијом, читавим Балканом и Русијом прошао талас парола о повратку српске војске на Косово и Метохију, Хил је наговестио да се у Србију може „вратити америчка војска“.

Рене Генон, у свом концепту примордијалне (првобитне) традиције, разматра појмове попут антитрадиције и контратрадиције. Ми разумемо да се под традицијом подразумева потврдно, свеукупно искуство прошлости преживеле до наших дана, илити „предање нормалног човека“. Антитрадиција је, пак, спој материјализма, механицизма, рационализма, духовног нихилизма, „мржње према тајни“, свеопште уравниловке, потпуног обезличавања и упрошћавања. Јавља се осећај да је такозвана западна цивилизација већ муњевито пројурила чак и поред те мрачне станице светоназорских парадигми. Следећа етапа у Геноновом концепту, контратрадиција, јесте свесно испуњење воље „психичких ентитета” који се налазе на „наличју света”, и надахњују све токове ирационалне и „мрачно-окултне” природе. У својству ослонца за ову врсту утицаја често служе изрођени и изопачени „остаци” пређашњих традиционалних облика, који су изгубили везу с вишим духовним начелима. И овде нас жудња Вашингтона да господари над свима и надзире све, „свевидеће око” на новчаници долара и у систему праћења (нпр. грудним полицијским камерама, предатим српској полицији као гест добре воље) упућује на већ популарни символ „слободних зидара“. Но, масонска традиција прошлости је одавно мртва. Од ње су остали само символи, а они који себе сматрају духовним потомцима „слободних зидара“ у најбољем случају личе на њихову пародију, најгору верзију, и напослетку, опасне пацијенте са светоназорским моделом саморазарања, који се преноси подређеној публици и остатку света. Закључак је једноставан: Вашингтон и његове слуге су јатаци управо те контратрадиције, антиантрополошког система мишљења и деловања.

Хришћанство такав модел јасно одређује као претечу Антихриста, апсолутно отелотворење зла. Заиста, ако су масони, будући надахнути хришћанством, иза Креатора Универзума видели свевидеће око, њихови савременици из Беле куће на месту Бога виде себе; системи за праћење за њих су постали оваплоћење свевидећег ока, а на положај анђела чувара се унапређује бездушна вештачка интелигенција, са изгледом да постане окрутна.

Као представник „моћника овога света“, Хил безусловно има одређени утицај на владу Србије. Али он нема никакву власт над српским народом, слободним, снажним, частољубивим, нетрпељивим према неправди, верним својим вековним предањима и Богу. Питање је времена колико ће овај џин на глиненим ногама издржати, али је очигледно да је у борби против духовне суштине Беле куће једино потребно остати верним себи. А Срби ће ту верност безусловно сачувати. Победа над америчком хоботницом у оличењу Хила, његових сарадника и могућих наследника је ствар времена. Срби ће победити и никако другачије.

 

Извор: ИН4С

---