Русија је стала у одбрану слободе и истинских вредности. Захваљујући сопственом искуству за колективним Западом, народ Републике Српске безрезервно стоји на страни Русије

Покрет на чијем се челу налазите настао је као израз тежње српског народа да себи обезбеди минимум права у БиХ. У вашој борби кључна реч је била референдум. Како је народ одговорио на овај предлог који сте изнели пре две деценије?

Српски народни покрет “Избор је наш” настао је као последица страдања Срба у БиХ. Обични народ, Срби, који су живјели на простору бивше Југославије, предосећајући опасност рата, а присјећајући се страдања и геноцида који се десио над српским народом у Другом свјетском рату, одлучио је да ’91-’92, па онда све до ’97-’98 имовину и имање које су генерацијама стицали у Хрватској или Федерацији Босне и Херцеговине замјени са имовином Хрвата или муслимана који су се налазили у Републици Српској. Тада судови у Републици Српској, под притиском ОХР и високог представника, доносе типску пресуду у смислу поништавања свих тих уговора. ОХР је донио одлуку да се сви спорни уговори преиспитају судским путем, да ли су урађени по закону и уз сагласност обеју страна. Уколико се не задовољи један или други услов, уговор се сматра ништавим. Десило се да су сви уговори  поништавани, а Срби су избацивани на улицу.  Једна од таквих породица је била и моја. Формирали смо удружење “Заједно до истине”које се бавило проблемом поништавања уговора о размени некретнина. То је била таква трагедија да сам тадашњем министру спољних послова Младену Иванићу рекао: Ово је тихо умирање људи, уопште не се саосјећате с њима и не дајете им заштиту. Имао сам разговоре са многим нашим политичарима, ОХР-ом, странцима и члановима НАТО. Издали смо саопштење  да ћемо  уколико се настави даље гажење елемената државности Републике Српске стечених Дејтонским споразумом, па и смјена српских политичара који су легално и легитимно изабрани, са осталим невладиним организацијама покренути иницијативу за расписивање референдума којим би се грађани Републике Српске изјаснили да ли су за издвајање Републике Српске из наметнуте БиХ. У то време високи представник Педи Ешдаун је сменио  50-так српских политичара.  Наше саопштење су прењели сви медији. То је била бомба, или како је пријатељ рекао: ти си употребио чаробну ријеч референдум. То је за многе био шок.

Људи тек изашли из рата носили су Републику Српску у срцу, а српски политичари у Републици Српској су са лакоћом прихватали пренос овлаштења са нивоа Републике Српске на заједничке институције БиХ. Између осталог пренесене су финансије, разне обавештајне агенције и војска. Кад смо ми изашли са идејом о референдуму, народ је скочио од радости, Наша скромна невладина организација посјетила је скоро свако веће мјесто у Републици Српској. Једна од порука је била “Одбранимо себе, одбранимо Српску издвојмо Републику Српску из наметнуте БИХ”. Обични људи су масовно кренули да потписују. Иницијативу смо покренули 5. априла 2004. године. Значи следеће године, даће Бог, прославићемо 20 година од изречене жеље српског народа да живи у држави коју воли. Када сам добио прве претње, формирали смо ново удружење Српски народни покрет “Избор је наш”.

Тражили сте од великих сила па и УН да се изјасне по питању права Срба на самоопредељење. Да ли сте добили одговор?

Предложили смо одржавање међународне конференције на тему граница на Балкану. Ту идеју смо кроз отворено писмо предложили свим амбасадама великих сила укључујући и Сједињене Америчке Државе и Русију, а такође и генералном секретару Бан Ки Муну, гдје смо рекли да је потребно да Савјет безбједности Уједињених нација организује међународну конференцију о границама на Балкану, која би дефинисала ко има право на самоопредељење и на којој територији. Мој лични утисак јесте да они нису заинтересовани за мирно рјешење и да нама слиједе сукоби. Тада сам схватио да је свјетска политика политика лажи, преваре, обмане, пљачке и на крају силе. Светски центар моћи државе доживљава као своје фирме, а председнике тих држава као своје именоване директоре за одређене процесе. Рушење Гадафија био је посао вриједан 600 милијарди долара, које су они узели преко отимања либијске нафте за коју нису платили ни цент. Међународно право је давно поклекло. У писму Бан Ки Муну, написали смо да уколико Савјет безбједности и Уједињене нације не буду имали снагу да заштите једну суверену државу, чланицу Уједињених нација која је и оснивач УН, јер Србија наставља правни континуитет СРЈ, онда ће Уједињене нације изгубити смисао постојања. Чини ми се да улазимо у један такав процес.

Када вас неко пита Зашто Русија, који је ваш одговор?

Чињеница је да не само српски народ, већ многи народи у овом времену не могу да реализују своју слободу. Свесни смо да постоје две стране – једна, непријатељска, која жели да загосподари човечанством, свјетским природним ресурсима, она која кроз законе промовише ненормалност и девијантна понашања. Друга је Русија која је стала у одбрану слободе и истинских вриједности, традиције и истине. Срби су наравно препознали своје место. Истовремено Русија је показала снагу и жељу да помогне мањим народима и државама и то се десило у случају Сирије. Свесни да имамо истог непријатеља, а с друге стране истрајни да бранимо истинске вриједности и слободу, ми Срби показујемо да смо на страни Русије, да смо братски народ, у ширем смислу, један народ, да делимо  заједничке циљеве и на крају да нас спаја вјера православна. Русија јесте велика сила, али  она нема потребу да осваја друге територије, природна богатстава и намеће вјеру, за разлику од НАТО и Запада где је православље минимално присутно. Несагледиво је велика опасност за српски народ ако се нађе на тој супротстављеној страни. С друге стране, сагледавајући кроз шта је прошао руски народ задњих пар стотина година, па и кроз Совјетски Савез, јасно је да и српски и руски народ пролазе кроз исте западне формуле негативног утицаја. Идеја о формирању и Југославије и Совјетског Савеза наметнута је споља, у смислу да се преко Совјетског Савеза, односно Југославије контролише руски народ, односно српски народ. Сва срећа, та почетна идеја је амортизована. И у актуленим дешавањима по питању Украјине, Русија рјешава последице активности Запада. Кад кажем Запада, мислим на Енглезе, Ватикан, Њемце и тако даље, који су прво дјеловали на појединце, па онда на групе откидајући живо ткиво руског народа, мјењајући га и фактички стварајући вештачки идентитет који се кроз вријеме и сад најочигледније супротставља руском народу, односно самом себи. Русија води најмудрију политику у последњих 300 година. Она је приморана да помогне  грађанима Украјине да се врате себи. На исти начин и ми морамо да пронађемо заједничко рјешење са муслиманима, Бошњацима, како би дошло до историјског договора. Свако уплитање Запада је штетно, како на простору бившег Совјетског Савеза, тако и на простору бивше Југославије. Српски народ је испуњавајући историјску улогу, пролазио кроз неколико фаза, фазе трпљења, фазе једне врсте кајања, враћања Богу, отпора, побуне и на крају побједе. Тако је било од Отоманске империје, Хитлера па на даље. И не заборавимо, да је  НАТО или тај центар свјетске моћи имао мирну ситуацију на Балкану, да се којим случајем српски народ одмах предао, сукоб са Русијом би се раније десио.

Оригиналним акцијама показали сте какав је однос српског народа према Русији, али и према НАТО-у.

Имали смо низ активности. Рецимо наша идеја је порука Срби и Руси са једним ја. Значи Србија-Русија, односно Срби, Руси – ја. Организовали смо и разне перформансе у Бањалуци, Добоју и тако даље, гдје смо водили једну врсту кампање против НАТО-а, чак у тренуцима када су наши политичари са радошћу причали о уласку у НАТО. Рецимо на Тргу Крајине у Бањалуци пуштали смо балоне са НАТО знаком и натписом НАТО, а затим их гађали пикадо стрелицама. Тај перформанс смо назвали бушење НАТО. Ко пробуши НАТО пикадо стрелицом, добија мајицу Србија-Русија. Такође, честитали смо побједе председника Путина и изборе на разне функције – од председника Руске Федерације и Владе и тако даље, затим рођендане, а подршку Русима у Украјини смо пружили у неколико наврата 2014. и непосредно пре почетка Специјалне војне операције. Тада смо огроман транспарент ставили изнад аутопута. Том приликом смо послали и отворено писмо подршке Русима у Украјини,  преко амбасада у Сарајеву и Београду. Значи Срби Републике Српске дају подршку Русима у Украјини и то се зове слобода. Многи народи у Европи, иако свесни да је Русија покушала да заштити сународнике у Украјини којима се укида језик, који постају грађани другог реда, којима се отимају цркве и манастири, не смеју дати подршку ни Русији, нити Русима у Украјини. Ми смо у једној малој Републици Српској имали и снагу и жељу да то покажемо и пошаљемо свијету поруку.

Акцијом у “У част руској застави” одали сте захвалност Руској Федерацији због стављања вета у СБ на британску Резолуцију о Сребреници.  Са каквим би се последицама суочио сроски народ, да је ова резолуција усвојена?

Поводом руског вета у Савету безбедности на резолуцију да се у Сребреници десио геноцид, направили смо догађај «У част руској застави». То је својеврсна захвалност Русији која би требало да долази не само из редова српског народа, него и муслиманског, од Бошњака, јер то је од огромне важности за постизање мира не само на Балкану, него и шире, између православља и ислама.

Јасно је да политиком «завади па владај» центар свјетске моћи покушава да загосподари човјечанством. На Балкану он покушава да изазове сукоб између православаца и муслимана, а један од мамаца је и британски предлог резолуције о геноциду у Сребреници. На ову резолуцију Русија је ставила вето, али упитајмо се шта је био циљ Енглеске. Иза резолуције стајала је намера Лондона да направи непремостиву препреку између Срба и Бошњака и да њоме поручи бошњачким политичарима како је на највишем, свјетском нивоу речено да су Срби починили геноцид у Сребреници, да је Република Српска геноцидна творевина и да би они трагом тога могли да затраже укидање Републике Српске. А Република Српска је гарант опстанка Срба на тим просторима. Срби су тога свјесни. Такође, Срби никада неће прихватити да се у Сребреници десио геноцид. Занимљиво је да конкретни извршиоци овог ратног злочина скоро да нису ни одговарали. Дражен Ердемовић који је побио неколико стотина ненаоружаних муслимана, заправо је Хрват који се на волшебан начин нашао у војсци Републике Српске, такозваном 10. диверзантском одреду који изгледа није ни био у стварној функцији војске Републике Српске. Срамном пресудом, Хашки Трибунал га осуђује на седам година, мислим да није ни пет година одслужио. Значи Сребреница је још увек неоткривена прича коју Енглези користе као могућу карту сукоба између Срба и Бошњака. Срби имају савезнике Србију и Русију, а Бошњаци муслимани рецимо Турску. Запад чини све како би одржавао сукоб између православаца и муслимана који би у песпективи могао да се пренесе на виши нивоу између Русије и Турске.

Да ли ваше удружење можемо мапирати на политичкој карти Републике Српске, те каква је ваша комуникација са председником Милорадом Додиком?

Немам политичку каријеру, никакве амбиције за бављење политиком кроз страначки живот, нити било какву функцију у политичком смислу. Кроз невладино удружење Српски народни покрет “Избор је наш” износим личне ставове о догађајима који су се десили, који се дешавају и који ће се десити. Рудар сам по професији, али ме је живот навео да се бавим овим питањима. У суштини то јесте то политика, али није страначка. Што се тиче Додика, сјетих се изјаве пријатеља, функционера и политичара који је рекао да је Додик дошао на мој пут. Срећан сам што је тако, иако то није мој пут, већ пут народа који се залаже за референдум и самосталност. Причу о референдуму покренули смо у априлу 2004. године, а Додик је први пут споменуо ријеч референдум у јуну 2006. године. Захвалан сам му што је као председник владе тада изговорио ту чаробну ријеч, и без обзира на нека оспоравања и сумње због некадашњахих контаката са Западом код њега се примило родољубље због чега сам уверен да  може ући у историју српског народа као један од најважнијих Срба у задњих стотинак година. Он би требало да подигне лествицу свог политичког дјеловања на највиши ниво, затражи решење српског националног питања, изнесе га пред свјетску јавност. Српски народ чека српског вођу који ће се, ако треба, као својевремено и Растко Немањић, одрећи материјалног и ставити се на чело српског народа како би остварио најважнији историјски циљ . Тада ће га српски народ носити на рукама, ко год то био. То може бити Додик.

У јавном дискусру све чешће се употребљава термин српски свет. Да ли је ова кованица аналог руском свету, и шта у суштини она значи?

Српски свијет је свијет без државних граница, са дубоким прожимањем православља, будући да православље и Српска православна црква имају снагу да обришу актуелне државне границе. Српски свијет је свијет вриједности, заснован на слободи. Он не може постојати без Косова и Метохије, који чине коријен из којег се српски свијет напаја животним соковима. То је разлог зашто центар свјетске моћи, Запад, хоће да одсјече те коријене које живот значе за српски свијет, за српски народ, за Србе и Србију. Из истог разлога Русима покушавају да одсјеку Кијевску Русију. Сличне ствари гледамо и у исламском свијету. Њихова стратегија је озбиљна, непријатељ изузетно моћан и лукав и ми морамо збијати редове и стати под једну заставу. Стотинама година су раздвајали Србе и Русе. Један од таквих покушаја била је и реформа српског језика  Вука Караџића која је потиснула старословенски језик. На том језику  написане су драгоцјености и на њему су се наше прабаке – српске, па ако хоћете и  бугарске и руске, боље разумјеле него ми данас. Надам да  ће у будућности доћи до дедоларизације, а затим и до смањења потребе људи и народа да уче енглески језик. Зашто ми не бисмо имали свој језик – Руси и Срби и Бугари и многи други народи? То ће бити та страна, пред којим је златно доба.

Алина Арсенјева

[РИА ФАН]

 

Извор: СРПСКО-РУСКО-БРАТСТВО

---