Добра стратегија неуласка дејтонске БиХ у НАТО треба да садржи улазне компоненте о њему, као и његово разобличавање.

Сврха НАТО-а је да политичким и војним средствима гарантује слободу и безбиједност својих чланица…

Али тема овог рада не тражи хвалоспјеве о НАТО-у, већ критичан однос и покушај доласка до истине о том Сјеверноатлантском савезу.  И као што у свјетској политици често није као што изгледа, а посебно у западној, која је политика преваре, обмане, лажи, илузије и силе, тако и у НАТО-у стање ствари није као што на први поглед дјелује. Расуђивање у том смислу можда је најбоље започети поучном изреком „Ад је пун добрих намјера и жеља“. Да бисмо искористили наведену изреку морамо сагледати стварно стање у НАТО-у, његовој сврси и контроли. Колико год да се трудимо да објаснимо да је НАТО организација у којој се доносе одлуке на демократски начин и једногласно, то једноставно није тачно, или боље речено то је само привид. И не само да постоје чланице које су „равноправније“ од других и које понекад одлучују о активностима савеза, већ је извор доношења суштинских одлука о НАТО-у изван њега самог, па чак и изван држава – чланица савеза. И ту је „кључ“ и потврда изреке „Ад је пун добрих намјера и жеља“. Можда чланице НАТО-а и имају добру намјеру и жељу у погледу његовог дјеловања, али оне у томе, а поготово о циљевима не одлучују, већ то чини центар свјетске моћи који је изнад тих чланица и који свијет води у „ад“. То је најбоље осјетио ирачки народ приликом НАТО агресије на Ирак. Нажалост није и једини.

И о финансирању НАТО-а одлучује тај центар свјетске моћи, без обзира што је предвиђено да државе чланице издвајају по 2 процента БДП-а за наоружање. С друге стране  НАТО том центру омогућује стицање огромног богатства тако што створи ситуацију у којој се отима и пљачка богатство других народа и држава (рушење Гадафија је пљачка вриједна око 600 милијарди долара, што је вриједност украдене нафте, злата и новца од Либије и либијског народа), или постави марионетске владе у многим државама које им омогуће пљачкашку приватизацију, да не говоримо о највећој пљачки у досадашњој историји човјечанства преко долара, не треба занемарити ни продају наоружања странама у рату, а све су то подстакли и омогућили активностима НАТО-а.

Дакле, контролу над НАТО-ом има малобројни центар свјетске моћи који управља САД-ом, Енглеском, владама многих држава, и у значајној мјери Ватиканом, контролише међународне организације и финансијске токове (Свјетска банка, ММФ, СЗО...). Циљ тог свјетског центра јесте да пороби човјечанство, наметне лажне вриједности, измијени људску природу, и створи свог налик човјека, као и да загосподари читавим свјетским богатством. До тог циља хоће да дође хаосом који подразумијева претходно стварање подјела, изазивање мржње и сукоба како унутар једног народа тако и између народа и држава, подстицање вјештачких економских криза, вјештачке несташице хране, стварање болести и наметање великих ратова. У свему томе значајну улогу има НАТО и представља средство присиле у досезању тог циља, са крајњом жељом да прерасте у доминантну свјетску војску која би омогућила функционисање свјетске владе а све по диктату споменутог центра свјетске моћи. Била би то наметнута и неправедна глобализација која подразумијева апсолутну капитулацију човјечанства. Непријатељ, тог свјетског центра, је сваки онај који му се нађе на том путу, а не зато што смо Руси, мали Руси или пријатељи Русије. Највећа препрека доласка до његовог циља – апсолутне капитулације човјечанства, јесте савезништво основних религија, посебно Православља и Ислама, поготово што је главна одредница тог свјетског центра, без обзира колико је скривана, борба против Бога. Зато му је и било стало да постави непремостиву препреку за постизање добрих односа између Муслимана и Срба, а која је у виду енглеског приједлога резолуције о геноциду у Сребреници, као и подршка стварању исламске БиХ, али у смислу да је супротставе Републици Српској, а не и да заиста заживи БиХ као исламска држава.

Позив Бошњацима, Муслиманима

Муслимани, Бошњаци, или како год хоће да се зову и Срби без обзира што су једни другима чинили зло, и то често због западне политике „завади па владај“, имају много доброг и заједничког. Данас они требају бити браћа јер у најважнијој борби, борби која спречава БиХ и Србију да уђу у НАТО, су на истој страни. Тај циљ – неулазак БиХ и Србије у НАТО – ће сачувати њихов међусобни мир, одбранити идентитете, непролазне вриједности, слободу, породичну политику, одбранити човјека по лику Божијем и тако га сачувати од лажних и наметнутих вриједности, истополних бракова и других...

Да ли је реално у том смислу савезништво Ислама и Православља, Бошњака и Срба? Реално ће бити све оно у шта вјерујемо и радимо на томе Богу се молећи. Требамо знати да је НАТО саставни дио оне стране која уништава све врсте суверенитета и идентитета, разара државе, народе и религије, анестезира душу и формира човјека који не разликује добро од зла.

НАТО се ширио тзв. меком моћи, преваром и притисцима све док није приморао Русију, да због своје животне угрожености, реагује „Специјалном војном операцијом“ у Украјини. Сада ће центар свјетске моћи који контролише и НАТО ући у нову фазу и отворену борбу против прије свега Русије и Кине и свих оних који му стоје на путу. Мобилисаће и натјерати све оне који немају храбрости да му се одупру, да се сукобе против Русије и Кине. Изазваће велике ратове, а он ће чекати тренутак у којем ће човјечанство до те мјере да страда да ће људи само жељети мир. И управо онај који је изазвао такво трагично стање, доћи ће са „НАТО“-ом (овог пута са наводницима) да наметне човјечанству мир преко свјетске војске и свјетске владе.

Да не би дошло до таквог крајње трагичног исхода потребно је на Западу разобличавати НАТО и тај центар свјетске моћи као и говорити о таквој могућности страдања човјечанства, како би се тамо пробудио добар човјек који би имао снагу да смијени марионетске владе које су у функцији тог центра моћи са владама које служе државама и народима.

Ако Муслимани, Бошњаци не би имали снаге да се заједно са Србима одупру уласку БиХ у НАТО, онда би Срби по сваку цијену то требали учинити. И то не толико  што је НАТО извршио агресију на српски народ 1995. и 1999. године, па чак не толико што нам отима Косово и Метохију, већ пресудно због тога што би улазак у НАТО значио губитак слободе и нестанак српског идентитета.

Српски народ у том смислу треба на различите начине послати поруку Русији и свијету да је његова воља НЕ у НАТО. Тако ће најбоље сачувати Косово и Метохију.

Користећи још једну мудрост „Пријетња је боља од извршења“, човјечанство треба да бруји поруком – НАТО не идите даље, не ширите се, не нападајте Русију. Русија ће узвратити до сада невиђеним оружјем. И како је неко рекао „Русија има само двије могућности, да побиједи или да не изгуби“, а Запад и НАТО у том сукобу само једну – да буде поражен. И та порука, која је и пријетња, најбоље спрјечава страдање човјечанства и одвраћа од уласка у НАТО.

Потребно је издржати све притиске и одупријети се уласку БиХ и Србије у НАТО и због стварања и јачања оне стране коју предводи Русија а прикључују јој се многе државе па и муслиманске. Она ће имати снагу да се одупре неправедној глобализацији и НАТО-у, а сви показатељи упућују, да ће имати значајан економски успјех, а своју сарадњу ће заснивати на слободи народа, држава и религија, уважавајући међународно право, кроз реформисани УН или кроз нову и паралелну међународну организацију коју ће та страна формирати.

 

Говор Данета Чанковића, предсједника СНП-Избор је наш,  на Научној конференцији "Стратегија НАТО пакта за учлањење БиХ", одржаној 8.6.2023. у Бања Луци, у организацији Безбједносног форума

---