Све чешће покретање инструмента заштите виталног националног интереса од стране бошњачких политичара, за све и свашта, те њихово инсистирање да се проведе одлука о националној заступљености у државним институцијама из 1991. године, захтјева да се проведе озбиљна анализа по том питању.

Амандмани на Устав траже да се у државним институцијама испоштује национална заступљеност по попису становништва из 1991. године. На том попису, на простору бивше СР БиХ, било је 43,5%  Муслимана, 31,2% Срба, Хрвата 17,4%, непозантих мање од 1%.  У категорију „непознати“ убројани су и они који су се тада изјашњавали као Бошњаци.

Није спорно, данас постоји већи број оних који се изјашњавају као Бошњаци него што је то био случај на попису из 1991. године. Међутим, тренутно је то реално стање, а не стање на које се Устав позива. Реално стање је и да данас у  Републици Српској има већи број Срба,   док их у ФБиХ има много мање  него на задњем попису.
За правно разрјешење ове ситуације постоје два рјешења:
1. ДА ПОШТУЈЕМО ПРАВНУ ДРЖАВУ И ЊЕНЕ ЗАКОНЕ - да досљедно испоштујемо попис из 1991. године на који се Устав позива, према коме Бошњаци могу да добију мање од 1% удјела у државним институцијама
2. Да законе који говоре о националној заступљености у државним институцијама утемељене на попису из 1991. године прогласимо неважећим, да узмемо у обзир реално стање и извршимо нови попис становништва.

    ФОТОГРАФИЈЕ