Писма подршке

Гледам вас вечерас и срце ми пуно, обузела ме нека радост скоро да сам цикнуо од
среће. Тражите, захтевајте, пишите, молите и Бога и људе да услише глас јединиг
могућег и подрже нас у нашим праведним настојањима да нас поности и изнад свега
поштени народ извучете из те творевине која нико не воли а камоли поштује. Немојте
посустати сви смо уз вас на овај или онај начин. Народ који нема своју
заставу, химну и грб и не припада породици "великих" народа а ми то јесмо и заслужујемо. У време лажног "братства и јединства" одвојили су наше духовно језгро из нашег срца и стопили га са нечим што је произвело само бол и патњу и нама а и другима. На рачун других који нису имали свој индентитет ускратише и нама то право и сада се за рачун тих истих морамо поново борити и доказивати да је то наше, да нам је то увек
и припадало а само зато што то други немају и нису имали. Поново имају намеру да нам
наметну нешто што није наше и што нам не припада. Узмимо само наметнуту  жуту "заставу и химну коју нико не зна. А наша тробојка тако лепа, лепршава просто плени лепотом а химна зрачи позитивном енергијом и гали срца не само оних којима припада него и свим онима који је слушају. Ударили су тамо где нису смели.....
Лепо нам је реко СВ. Сава ? ? ? ?.
Живели браћо и немојте стати, то је наше и нама припада. Данас, сутра и у век и
векова. ?????? - ????????? ?????? !

Ваш брат по рођењу и определењу !