Обавијештење о покретању иницијативе за расписивање референдума за отцјепљење Републике Српске из БиХ

УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА
"ЗАЈЕДНО ДО ИСТИНЕ" РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Војводе Степе Степановића 52
БАЊА ЛУКА

• Предсједнику РС
  
• Народној скупштини РС
• Влади Републике Српске
  
• Предсједништву БиХ
• Вијећу министара БиХ
  
• Министру Спољних послова БиХ
• Николи Шпирићу копрцједавајућем парламента БиХ
• ОХР
• Европској Комисији

Предмет: Обавијештење о покретању иницијативе за расписивање референдума за отцјепљење Републике Српске из БиХ

Поштована господо,

Понижавања, лицемјерства, пријетње, кажњавања, политичке инквизиције и живот ни мало достојан човјека, све је то већ девет година дио свакодневице српског народа и Републике Српске. Девет година ми у Босни и Херцеговини, трпимо увреде, страхујемо за будућност себе и своје дјеце, устручавамо се говорити чак и оно што би била демократија, на примјер, и у Ираку.

Јесмо починили невиђен злочин у Сребреници, јесмо гранатирали Сарајево, јесмо чинили ствари којих би се људи морали стидјети...Али зар други то прије нас нису чинили. Зар смо ми требали да сједимо скрштених руку те да гледамо и чекамо нож, грло, јаме, црне мараме.

Није протекли рат био само оно што се догодило у Сребреници и Сарајеву. Није протекли рат био само деведесет и пета година.

Поштована господо,

У октобру 1991. године регуларне јединице Хрватске војске међу којима су били и црнци, дакле плаћеници, побили су у селу Равно двадесетак Срба, територијалаца бивше ЈНА. И то онако без икаквог повода. Питајте о овоме господина Ејупа Ганића, ако је у њему остало бар мало поштења и искрености...

Питајте господина Сулејмана Тихића ко је 19. марта 1992 именован за потпредсједника заједничког кризног штаба СДА и ХДЗ Посавине, дакле оружане формације која је, током деведесет и друге године само у овом дијелу БиХ, побила око хиљаду и по Срба. Питајте тога господина за Сијековац, Брод, за 128 начина уморстава којима су "ватрени коњи" како су тада Тихић и његови звали крвнике из њихових редова, скончавали животе Срба Посавине. Питајте Тихића да можда он није био њихов предводник, односно потпредсједник тога кризног штаба...

Питајте генерала Сакиба Махмуљина, зашто је међу око двије хиљаде несталих из мјеста у зони одговорности његовог корпуса, њих 96 пронађено без главе. Питајте га да ли је истина да су муџахедини у његов крај почели стизати још 1991. године...
Питајте Расима Делића за Сапну, Посушје, Чапљину... Питајте Атифа Дудаковића за тридесет сељана Рачића код Бихаћа које су његови уморили, вадећи им срца и уши, сјекући екстермитете и главе бацајући их касније у каце са ракијским комом. Питајте тога господина ко је убио тридесет Петровчана иза мотела у овом мјесту у коме је он дернечио...

О оном што се догодило послије рата, знамо сви. Знамо да је до 2000. године од свих средстава која су, од добрих људи из свијета стигла у БиХ, Републици Српској припало само 2 одсто. Нећете ваљда, господо, оповргнути то како ову земљу, свих поратних година, у свијету представљају само муслимани и Хрвати...Нећете господо рећи да је, на финалу Купа БиХ у фубалу, међу гледаоцима било неког из реда Бошњачког народа... Нећете господо оповргнути податак да је у прошлој, дакле 2000. години, само у Бањалуци продато више од четири хиљаде станова и кућа чији су власници не срби. На то их нико није присиљавао...

Зар се након свега овога, али и много штошта другог, може говорити о заједништву које нам намећу плаћеници и диктатори попут Педија Ешдауна? Зар се може живјети у земљи заједно са људима који, попут Сулејмана Тихића сију мржњу и подгријавају ратне страсти попут оних из раних деведесетих...
Ми од истине више не можемо побјећи. Ми смо принуђени да тражимо свој пут. Да тражимо глави мјеста. У овој земљи више не можемо бити. Али не зато што нећемо, већ зато што нам други то не дају.

Стога Вас, поштована господо, информишемо да ћемо покренути акцију прикупљања потписа потребних за организовање РЕФЕРЕНДУМА О ИЗДВАЈАЊУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ИЗ САСТАВА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ.